Naš Gaja
Dragoljub Gajević
(1955.-2016.)
Ovog puta, za “Svedok” broj 1055 nije
stigao, uobičajeno subotom, tekst mog dugogodišnjeg prijatelja i novinara
Dragoljuba Gajevića – Gaje, raport sa Kosova i Metohije, ili iz o položaju Srba
u Hrvatskoj?!
Stigla vest o – Dragoljubu Gajeviću –
Gaji?!
Dragoljub Gajević – Gaja (61), dugogodišnji
novinar “Svedoka”, sportski ranik, publicista, novinarska legenda Toplice za života
- preminuo je, iznenada, u petak, 21. oktobra.
U Vrnjačkoj Banji.
Gajine vesti iz Toplice, Slavonije,
Semberije, Krajine, Hong Honga, ili gde god ga je put i istančani novinarski
instikt odvodio, u princiopu, nisu se proveravale.
Ova, šokantna, neverovatna – o nenadanoj
smrti, iz čista mira, usred Vrnjačke Banje, dobrog domaćina, uzornog supruga i
oca, novinara starog kova, Dragoljuba Gajevića – Gaje morala je da se proveri.
Više puta.
Istina, javio mi je u subotu rano ujutru,
naš zajednički prijatelj i kolega, saradnik “Svedoka” Goran Jevtović, dugogodišnji
bezbednjak Vojske Jugoslavije, ali i “on je čuo”, a usput me je zamolio da je
proverim, iako...
Nisam imao srca da okrenem Gajin mobilni,
još manje njegov kućni broj, ili telefon njegovog sina...
Pokušao sam sa Zoranom Marjanovićem -
Zozom, penzionisanim novinarom “Svedoka” iz Niša...Gajinim starim znancem i
kolegom, koji su se godinama sudarali na istom terenu
- Zozo, čuo sam da je umro Gaja?!
- Koji Gaja?
- Naš Gaja!
Tajac.
I Zoza, iskusni novinarski vuk je zanemeo,
i njemu, sviklom na svakojake vesti u dugogodišnjoj karijeri “vest nije
legla”...
- To od Gaje, nisam očekivao, kroz zube je
procedio Zoza Marjanović.
I, zanemeo.
Vest, a svaka zlokobna, tragična i bolna je,
po praviliu uvek – tačna.
Gaja je sahranjen po pravoslavnom običaju.
Nedelja.
Prelom ovog broja “Svedoka”.
U redakciji neubičajeni mir.
Tišina.
I telefoni su zanemeli, da li i oni
tuguju?!
Nema, onog obaveznog nedeljnog kratkog
Gajinog poziva:
- Šefe, poslao sam ti nešto, pogledaj, ako
ide ide. Moje je da radim i pišem, tvoje da puštaš ili ne. Svako ima ovde svoje
zaduženje...
Polako zatvaramo broj 1055.
Gaja je – vest.
Tužna, pretužna...
PS: Nekoliko dana pre zlokobne vesti Gaja
je poslao sjajnu rubriku o “svom Gvozdenom puku”. Nije stigao za prethodni.
Objavljujemo je.
Tvoj
DinjaGaja i Dinja prilikom dodele zlatne plakete nedeljniku „Svedok“ od Udruženja fudbalskih veterana Srbije |
Нема коментара:
Постави коментар