Kakvi su, zaista, bili odnosi između Rusije i Srbije, iz stručnog ugla i dokumenata, od sredine 17. veka do kraja dinastije Romanov i dolaska boljševika na vlast?(4)

„Hvala ti, hvala srpska nemajko!“

Ruski car Nikolaj je takođe obavešten o zaključcima zajedničke sednice, kao i da će Srpska vojska biti primorana da obustavi odbranu i da se povlači. Car je odbio pomoć u oružju, navodeći da je Odesa bombardovana od neprijatelja te da je oružje povučeno dalje od ove luke. Umesto toga poslao je srpskom narodu 26.000 pari civilne odeće, a za vojsku samo dva topa i 13.000 granata.

Upravo zbog takve situacije prestolonaslednik Aleksandar uputio je 16. decembra 1915. novu poruku Nikolaju II tražeći opet hitnu pomoć:

„Sa nadom i uverenjem da će se moja vojska na Jadranskom primorju snabdeti i reorganizovati na miru uz obećanu pomoć saveznika. Ja sam je preveo preko albanskih i crnogorskih planina. Ne našavši ništa od obećanog što joj je potrebno za izdržavanje i reorganizovanje, ona danas stoji pred najžalosnijim završetkom. U tom najtežem trenutku Ja se obraćam Vašem Imperatorskom Veličanstvu, u koje sam uvek polagao svoje poslednje nade s molbom za Vašu intervenciju da bi je spasao od sigurne propasti i da bije mogao u miru pripremiti za nove napore koji predstoje njoj i savezničkoj vojsci. Da bi to moglo biti, potrebno je da savezničke flote prevezu što pre moju Severnu vojsku iz Svetog Jovana Medovskog u kakvo bezbedno mesto, nedaleko od granica Srbije (najbolje u okolinu Slouna). Gladna i iznemogla vojska, nezaštićena od neprijatelja ne može suvim stići iz Skadra do Valone, kuda savezničke komande misle da je upute.

Kakvi su, zaista, bili odnosi između Rusije i Srbije, iz stručnog ugla i dokumenata, od sredine 17. veka do kraja dinastije Romanov i dolaska boljševika na vlast? (3)

Ruski car Nikolaj bio za stvaranje "Velike Srbije"

Odmah po potpisivanju Londonskog pakta 26. aprila 1915. Nikola Pašić je telegrafisao Sazonovu da će dolazak Italije na jadransku obalu od Kvarnera do Zadra negativno uticati na srpski živalj, koji je u većini u Gorskom Kotaru i naročito oko Šibenika i u oblasti reke Krke. Tada je u Petrogradu na dužnosti srpskog izaslanika bio profesor Aleksandar Belić, kome je rečeno:

"Niko ne može da sumnja u neograničene simpatije cara i Sazonova prema Srbiji. Prema tome, ako se nešto žrtvuje Italiji, znači da apsolutno nema drugog izlaza!"

Profesor Belić je uporno nastojao da dokaže kako je ustupak Rusije Italiji vrlo štetan po Srbiju, te da se Srbija nikad neće pomiriti da Italijanima ustupi obalu od Istre do Splita, posle čega je Sazonov odgovorio, prenoseći stavove ruskog cara:

"Nećete mi zameriti, gospodo, što sam pre svega Rus i što su mi najbliži interesi Rusije, ali vas uveravam da sam odmah posle toga Srbin i da su mi najbliži interesi srpskog naroda... Zasluge Srbije biće stostruko nagrađene. Posle rata ona će biti nekoliko puta veća nego što je danas! Eto zar je ikad iko sumnjao da su Bosna i Hercegovina srpske zemlje, zato se rat ne može svršiti a da one ne obrazju celinu sa Srbijom. Crna Gora je oduvek bila jedno s njom, zato će se i ona, kada se rat svrši, sa Srbijom ujediniti u nerazdvojnu celinu. Srbija je tražila izlaz na more, e pa dobiće ga u širokoj pruzi na Jadranskom moru u Dalmaciji, sa starim Splitom... Istina je da ima Srba i po drugim pokrajinama, ali oni u njima neće propasti do krajnjeg oslobođenja. Ideali nijednog naroda nisu ostvareni odjednom, pa ne mogu biti ni srpski. Biće još ratova i prilika da se dovrši oslobođenje srpskog naroda. O Slovencima i Hrvatima ne mogu vam ništa reći. Oni se tuku protiv nas, i ja vam izjavljujem: kada bi bilo potrebno da se ruski narod bori pod oružjem samo pola dana pa da se Slovenci oslobode, ja bih pristao na to!"

Kakvi su, zaista, bili odnosi između Rusije i Srbije, iz stručnog ugla i dokumenata, od sredine 17. veka do kraja dinastije Romanov i dolaska boljševika na vlast? (2)

Nikolaj II Romanov i Regent Aleksandar

CAR NE DA KĆER, ALI NI ORUŽJE

Kralj Aleksandar
Karađorđević

Nikolaj II Romanov

...Car je veoma žestoko kritikovao držanje Crne Gore i rekao da Crna Gora ne radi iskreno, kao da je sad u dosluhu sa Austrijom i kako je on tek juče čuo od svog ministra, da Crna Gora pomišlja i svakojake intrige protiv Srbije i njene dinastije i da se stoga mora paziti da ne uradi nešto rđavo.

I on nalazi da je pitanje ujedinjena Srbije sa Crnom Gorom pitanje vremena i da se ono mora izvesti sa što manje potresa i galame. Ja sam mu rekao da smo mi za uniju; stoga, mi čekamo da to oni predlože, tada ćemo primiti i rešiti tako da će se obezbediti opstanak crnogorske dinastije.

Potom se prešlo na crnogorsku vojsku, na njenu oskudnu spremu, i na njene neuspehe, i da je ona pozitivno uticala na crnogorski narod, da se dodje do Unije, jer je videla ogromne razlike između crnogorske i srpske vojske i da smo im ustupili već dosta oružja.

Odnosi Rusije i Srbije, iz stručnog ugla i dokumenata, od sredine 17. veka do kraja dinastije Romanov i dolaska boljševika na vlast (1)

Rusija Srbiji majka, ili maćeha?

Priredio: Vladan Dinić

Odnosi Rusije i Srbije već vekovima isprepletani su do te mere da naša sudbina, i ovog časa tako izgleda, opet zavisi od – Rusa.

Koliko je Rusija Srbiji bila majka, a koliko maćeha?

„Svedok“, shodno svojoj uređivačkoj politici koja se ne bavi navijanjem ili slepim podržavanjem jedne ili druge strane, već se trudi da čitaocima ponudi odgovor kroz kritički sagledana istorijska dokumenta u nekoliko nastavaka, pokušaće da pruža odgovor na jedno od mogućih istina na pitanje: da li je Rusija Srbiji majka, ili maćeha?!