TAKO JE POČEO DRUGI SVETSKI RAT: Iz tajnih arhiva nemačkog MIP (4)

Čehoslovačka, na milost i nemilost - velikih sila

Priredio: Vladan Dinić

Nedeljnik "SVEDOK" u više nastavaka obelodanjuje dokumenta i materijala iz arhiva Ministarstva spoljnih poslova Nemačke (1937.-1938.) uoči Drugog svetskog rata...

x x x x x

Kad sve velike sila naglas viču - mir, svi ostali toga časa moraju postati, bar, oprezni! Nedeljnik "Svedok" dokopavši se dela dokumenata i materijala iz Arhiva Ministasrtva spoljnih poslova Nemačke iz perioda 1937.-1939. godine, prepiske najviših državnika Evrope toga doba ( oko kojih su se, svojevremeno, "svađali" Amerikanci, Rusi, Englezi, Francuzi, "basirali" Italijani oko "obrade" tih papira, u nekoliko narednih brova prezentiraće vam činjenice - kako je stvarno ( i zašto) počeo II svetski rat i da li je mogao da se izbegne?! Istovremeno, gro ovih materijala posvećen je sukobu Nemačke i Čehoslovačke i kako je to Evropa, zarad mira u Evropi, savetovala Čehoslovačkoj da se mirno odrekne velikog dela svoje teritorije (gde je većinsko stanovništvo bilo - nemačkog porekla) i kako je Čehoslovačka ostala bez tog dela teritorije zemlje. Uverićete se, verujemo, i u "iskrene" namere Evrope da brani međunarodni poredak... Podseti li vas to na nešto što se sad ovde, na ovim prostorima događa, svaka sličnost je - (ne)namerna!?

x x x x x

NOTA ENGLESKOG MINISTRA SPOLJNIH POSLOVA OPUNOMOĆENOM PREDSTAVNIKU SSSR U LONDONU

Br. S 1935/1)5/02         

Kopija

Ministarstvo spoljnih poslova

24 marta 1938 god.

Vaša Ekselencijo,

Dopunjujući svoju notu od 22-og marta čast mi je da Vašu Ekselenciju obavestim da sam već pročitao i razmotrio s velikom pažnjom tekst izjave koju je dao M. Litvinov za predstavnike štampe u Moskvi, čiji ste mi prevod tako ljubazno saopštili u Vašoj noti od 17 marta.

2. Primećujem da se data izjava može smatrati kao gledište koje zastupa sovjetska vlada u pogledu sadašnjih međunarodnih problema.

(Notom od 22 marta 1938. Ministarstvo spoljnih poslova Velike Britanije potvrdilo je prijem note opunomoćenog predstavnika SSSR Ministarstvu spoljnih poslova Velike Britanije od 17 marta 1938. god., uz koju je bio priložen tekst izjave narodnog komesara spoljnih poslova SSSR predstavnicima štampe. U izjavi se kaže:

"Stupivši u Društvo naroda u cilju organizovane saradnje s drugim miroljubivim državama, sovjetska vlada nije propustila ni jedam pogodan slučaj za preporuku najefikasnijih garantija mira, kakve je ona videla u organizaciji sistema kolektivne bezbednosti u okviru Društva naroda, kao i regionalne paktove o uzajamnoj pomoći protiv agresora. Sovjetska vlada je praktički stupila na taj put, pošto je takav pakt zaključila s Francuskom i Čehoslovačkom, pakt koji, kad ne postoji agresija, ne ugrožava nijednu zemlju.

Kardogan

Kršenje međunarodnih obaveza koje proističu iz Pakta Društva naroda i iz Pariskog ugovora Brijan—Kelog, a koje se događalo u toku poslednje četiri godine, napadi jednih država na druge, davali su povoda sovjetskoj vladi da pokaže ne samo svoj negativan stav prema tim međunarodnim prestupima, već i svoju spremnost da uzme aktivnog učešća u svim merama usmerenim ka organizovanju zajedničkog otpora agrosoru, ne obazirući se čak ni na neizbežio pogoršanje svojih odnosa s agresorom. Sovjetska vlada je pri toms upozoravala da će međunarodna pasivnost i nekažnjavanje agresije u jednom slučaju, fatalno popući za sobom ponavljanje i povećavanje takvih slučajeva. Događaji međunarodpog života, na žalost, potvrđuju pravilnost tih upozoravanja. Ona su ponovo dobila potvrdu u vojnoj invaziji u Austriju i nasilmom oduzimanju austriskom narodu njegove političke, ekonomske i kulturne nezavisnosti.

Iskoristio sam zgodnu priliku i rekao da je baš aristokratija uvek na najsramniji način crnila našu državu i da njihov poslanik u Berlinu dobija sva obaveštenja, nepovoljna po nas, baš iz tih izvora. Kadogan se uz osmeh složio sa mnom. (Kadogan je pravi aristokrata, drži se skromno, ali zna šta vredi. Nevil Henderson je uticajni snob, a naš g. Njutn — mali snob.)

Dok su se ranije slučajevi agresije dešavali na kontinentima manje ili više udaljenim od Evrope, ilina periferiji Evrope, gde su pored interesa žrtve agresije bili dotaknuti interesi samo nekoliko najbližih zemalja, ovoga puta je nasilje izvršeno u centru Evrope, stvorivši nesumnjivu opasnost ne samo za 11 zemalja koje se otsad graniče s agresorom već i za sve evropske države, i ne samo za evropske. Zasad je stvorena opasnost za teritorijalnu neprikosnovenost i, u svakom slučaju, političku, ekonomsku i kulturnu nezavisnost malih naroda, čije će neizbežno porobljavanje, međutim, stvoriti preduslove za pritisak i čak za napad na velike države.

G. pro­fe­sor Ha­us­ho­fer

Na prvom mestu je ugrožena Čehoslovačka, a zatim, zbog zaraznosti agresije, opasnost preti da se raširi u nove međunarodne sukobe i već se pokazuje u nemirnom stanju koje je stvoreno na poljsko-litvanskoj granici.

Sadašnja međunarodna situacija postavlja pred sve miroljubive države, a naročito pred velike države, pitanje o njihovoj odgovornosti za dalju sudbinu naroda Evrope, i ne samo Evrope. Sovjetska vlada je svesna svog udela u toj odgovornosti, ona je takođe svesna obaveza koje proizilaze za nju iz statuta Društva naroda, iz pakta Brijan—Kelog i iz ugovora o uzajamnoj pomoći koje je zaključila s Francuskom i Čehoslovačkom, i ja mogu u njeno ime da izjavim da je ona sa svoje strane kao i ranije spremna da učestvuje u zajedničkim akcijama o kojima bi bilo odlučeno u dogovoru s njom i koje bi imale za cilj da spreče dalji razvitak agresije i da otklone pojačanu opasnost novog svetskog rata. Ona je sporazumna sa drugim državama u Društvu naroda ili izvan njega odmah pristupi pretresanju praktičnih mera koje diktiraju okolnosti.

Sutra može već biti kasno,ali danas još ima vremena, ako sve države, naročito velike, zauzmu čvrst i nedvosmislen stav ,u pogledu problema kolektivnog spasavanja mira. („Izvestija“, br. 65/6532) od 18. marta 1938. godine – Prim. red.)

Sudetski Nemci moraju znati da iza njih stoji narod od 75 miliona koji neće trpeti dalje ugnjetavanje sudetskih Nemaca od čeho-slovačke vlade

Mislim da je suština predloga sovjetske vlade u tome da se odmah preduzmu mere za sprovođenje pregovora među zainteresovanim vladam u cilju određivanja praktičnih mera potrebnih za to da se zaustavi dalji razvitak agresije i da se suprotstavi, ukoliko je to mogućno, sve većoj opasnosti rata.

3. Vlada njegovog veličanstva toplo bi pozdravila sazivanje međunarodne konferencije na koju bi, kako bi se moglo očekivati, sve evropske države pristale da pošalju spoje predstavnike ,i na kojoj bi, prema tome, bilo mogućno na prijateljski način pretresti i, možda, konačno regulisati takva pitanja koja bi, kako se misli, mogla najviše da predstavljaju opasnost za mir. Mođutim, pri postojećim okolnostima takva konferencija, kako izgleda, ne bi se mogla organizovati. Konferencija na kojoj bi učestvovale samo neke od evropskih država i koja bi imala za cilj ne toliko obezbeđenje regulisanja nerešenih problema, koliko prihvatanje usklađenih akcija protiv agresije ne mora, po mišljenju vlade njegovog veličanstva, povoljno uticati na perspektive evropskog mira.

4. Pri takvim okolnostima, budući iskreno zahvalan sovjetskoj vladi što mi je saopštila svoje gledište u pogledu najboljeg načina da se obezbedi očuvanje mira, ja žalim što se vlada njegovog veličanstva ne može u celosti saglasiti s predlozima koje je M. Litvinov uneo u svoju izjavu o kojoj je reč. Gledišta vlade njegovog veličanstva naknadno se pretresaju u parlamentu i Vi možete videti iz odgovarajućih izjava ministara njegovog veličanstva da, iako mogu postojati različita gledišta na metode kojih se treba pridržavati, ipak vlada njegovog veličanstva, u istoj meri kao i sovjetska vlada, nastoji da se pronađu efikasna sredstva za učvršćenje stvari mira.

Čast mi je s velikim poštovanjem biti pokoran sluga Vaše Ekselencije

za državnog sekretara

Potpis: K. U. BAKSTER

PISMO SAVETNIKA MINISTARSTVA SPOLJNIH POSLOVA NEMAČKE ALTENBURGA POSLANIKU U PRAGU AJZENLORU S PRILOŽENIM PROTOKOLOM SAVETOVANJA PO SUDETSKO-NEMAČKOM PITANJU POD PREDSEDNIŠTVOM RIBENTROPA

Berlin, 29. marta 1938. god. 

Izvanrednom poslaniku i opunomoćenom ministru g. Ajzenloru (lično)

Prag (kurirom)

Referent: savetnik poslanstva Altenburg

I Polit. Odeljenju 215 pov.

Poverljivo

Hitno

U prilogu Vam se šalje radi strogo poverljivog i ličnog upoznavanja protokol savetovanja koje je danas održano u Ministarstvu spoljnih poslova po sudetsko-nemačkim pitanjima. Saglasno odlukama koje su prihvaćene na savetovanju molim Vas da kao i do sada po mogućnosti održavate tesni kontakt sa sudetsko-nemačkom partijom i da se, kao što je bilo ugovoreno, starate, iako nezvanično, da joj se u predstojećim pregovorima s čehoslovaćkom vladom, ako se ukaže potreba, pruži podrška u razgovorima s čehoslovačkim državnicima.

  PROTOKOL

(Dokument iz arhive Ministarstva spoljnih posloca Nemačke, protokol s prilogom I) objavljen je u američkom izdanju materijala Nirnberškog procesa "Nazi conspiracy and aggression", primedba prevodioca)

savetovanja, održanog u 12 časova dana 29-og marta 1938 god. u Ministarstvu spoljnih poslova, po sudetsko-nemačkom pitanju

Na savetovanju su učestvovala lica navedena u priloženom spisku.

G. rajhsministar je u pozdravnom govoru podvukao potrebu da se ovo savetovanje sačuva u strogoj tajni; zatim, pošto se pozvao na uputstva koja je firer juče lično dao Konradu Henlajnu, izjavio je da pre spega postoje dva pitanja koja su od izvanredne važnosti za rukovođenje politikom sudetsko-nemačke partije:

1.Sudetski Nemci moraju znati da iza njih stoji narod od 75 miliona koji neće trpeti dalje ugnjetavanje sudetskih Nemaca od čeho-slovačke vlade.

2.Stvar je sudetsko-nemačke partije da čehoslovačkoj vladi postavi takve zahteve čije ispunjenje ona smatra potrebnim za postizanje željenih privilegija.

G. rajhsministar je tome dodao da nije zadatak vlade Rajha da za Konrada Henlajna, koji je priznati vođ sudetskih Nemaca, što je firer ponovo potvrdio, izradi zahteve koje treba postaviti čehoslovačkoj vladi. Trebalo bi postaviti program-maksimum koji bi kao krajnji cilj garantovao sudetskim Nemcima potpunu slobodu.

Samo po sebi se razume da se radi samo o želji, čije se ispunjenje sprečava i na čije će se ostvarenje još vratiti; međutim, Beneš mora imati mogućnost da podnese predloge koji će, menjajući karakter čehoslovačke države, sprečiti njenu propast. Ako Nemačka tu propast bude želela, predsednik vlade, govoreći sasvim iskreno, ne vidi na koji bi se način ona mogla u tome sprečiti, ali on ne misli da u Berlinu to žele...

Opasno bi bilo pre vremena se zadovoljiti obećanjima čohoslovačke vlade, što bi, s jedne strane u pogledu inostranstva moglo da stvori utisak kao da je nađeno rešenje, a s druge strane, sudetski Nemci bi bili zadovoljeni samo delimično. Predostrožnost je umesna pre svega zato što se, polazeći od dosadšnjeg iskustva, ne sme verovati uveravanjima Beneša i Hodže. Krajnji je cilj predstojećih pregovora sudetsko-nemačke partije s čehoslovačkom vladom da se izbegne ulazak u vladu povećavajući obim postavljenih zahteva i postepeno ih konkretizujući. Prilikom pregovora treba jasno podvući da je jedini partner za pregovore s čehoslovačkom vladom sudetsko-nemačka partija a ne vlada Rajha. Vlada Rajha sa svoje strane treba da se odreče istupanja u ulozi pretstavnika ili zaštitnika sudetsko-nemačkih zahteva pred praškom vladom ili pred Londonom i Parizom. Pretpostavlja se da se samo po sebi razume da sudetski Nemci treba da se prilikom gorepomenutih pregovora s čehoslovačkom vladom potpuno potčinjavaju Konradu Henlajnu, da sačuvaju mir i disciplinu i da izbegavaju neopreznosti. U vezi s tim Konrad Henlajn je već dao zadovoljavajuće garantije.

Posle tih principijelnih uputstava g. rajhsministra pretreseni su i u načelu odobreni zahtevi koji su u prilogu navedeni, a koje sudetsko-nemačka partija treba da postavi čehoslovačkoj vladi.

Radi daljeg zajedničkog rada Konradu Henlajnu je dato uputstvo da po mogućnosti održava najtešnji kontakt s g. rajhsministrom i s rukovodiocem Centralnog biroa folksdojče, (Volksdeutsche Mittelstelle), kao i s nemačkim poslanikom u Pragu, koji je tamo pretstavnik g. rajhsministra. Zadatak nemačkog poslanika u Pragu sastojaće se u tome da podržava, ne zvanično, već u privatnim razgovorima s čehoslovačkim državnicima, zahteve sudetsko-nemačke partije,

dokazujući njihovu opravdanost, a da ne utiče neposredno na razmer zahteva partije.

Na kraju je pretresano pitanje o celishodnosti saradnje sudetsko-nemačke partije s ostalim nacionalnim manjinama u Čehoslovačkoj, a naročito sa Slovacima. G. rajhsministar je odlučio da je partiji potrebno dati slobodu da stupa u kontakt s drugim nacionalnim grupama čije bi se paralelne akcije mogle pokazati celishodnim.

Berlin, 29 marta 1938 god.

I PRILOG

uz protokol savetovanja kod Ribentropa od 29 marta 1938 god.

I. Hitni zahtevi:

Cilj: Umirenje sudetskih Nemaca.

1. Opštinski izbori, politički izbori,

izbori u društvenim uetanovama (da se raspoloženje masa okrene u pravcu pozitivne delatnosti).

2. Široka amnestija.

3. Vladina odluka:

"Pripadnost sudetsko-nemačkoj partiji ne sme biti, povod za proganjanje i socijalno-ekonomski pritisak."

"Mora biti nadoknađena šteta, naneta u svoje vreme zbog članstva u DNSAP i DNP."

II. Zahtevi koji moraju biti ispunjeni pre nego što sudetsko-nemačka partija počne konkretne pregovore s vladom:

1.Vraćanje državnih činovnika nemačke narodnosti iz čeških oblasti i Slovačke u područja s nemačkim stanovništvom.

2.Državnu službu u područjima s nemačkim stanovništvom vršiće ubuduće Nemci.

Nova postavljanja u nadleštvima i zvaničnim ustanovama u oblastima s mešanim stanovništvom i u centralnim ustanovama vršiće se isključivo iz redova Nemaca sve dotle dok se ne postigne srazmera koja bi odgovarala nacionalnom sastavu stanovništva.

3.Ukidanje sistema državne policije i predaja lokalne policiske vlasti u nadležnost samoupravnih organa (opštinama).

III . Zahtevi koji moraju biti zadovoljeni u toku pregovora sudetsko-nemačke partije s vladom:

1"Zakoni o zaštiti naroda", koje je već podnela sudetsko-nemačka partija.

2.Revizija onih delova zakona o zaštiti države koji su od samog početka bili upereni protiv sudetskih Nemaca.

3.Potpuno uspostavljanje opštinske samouprave.

4.Nemački jezik — ravnopravni državni jezik.

5.Rešenje pitanja buduće spoljne politike.

II PRILOG

uz protokol savetovanja kod Ribentropa od 29 marta 1938 god.

SPISAK LICA

koja su prisustvovala savetovanjima  po sudetsko-nemačkim pitanjima u utorak, 29 marta 1938 godine u 12 časova.

Prisutni:

(MINISTARSTVO SPOLJNIH POSLOVA:)

G. rajhsministar fon Ribentrop, g. državni sekretar fon Makenzen, g. ministerijal-direktor Vajczeker, g. poslanik Ajzenlor — Prag, g. poslanik Štive, g. savetnik poslanstva s pravom referisanja fon Tvardovski, g. savetnik poslanstva Altenburg, g. savetnik poslanstva Kort.

(CENTALNI BIRO "FOLKSDOJČE"):

Obergrupenfirer SS Lorenc, g. profesor Haushofer.

(SUDETSKO-NEMAČKA PARTIJA):

G.g. Konrad Henlajn, Karl Herman Frank, dr. Kincel. dr. Krajsl.

PISMO ČEHOSLOVAČKOG POSLANIKA U LONDONU MASARIKA MINISTRU SPOLjNIH POSLOVA ČEHOSLOVAČKE KROFTI

Ministarstvo spoljnih poslova 

Poverljivo

Kabinet Br. 1506 od 5. IV. 1938 god.    

Prevod: Čehoslovački poslanik

9 Grosvenor Plejs S.W. I

London, 5 aprila 1938 god.

Gospodine ministre!

Malopre sam imao duži razgovor s Kadoganom. Ja sam ga obavestio što je mogućno detaljnije i tačnije o situaciji koju sam zatekao u vreme svog sedmodnevnog boravka u Pragu. On je pokazao najživlje interesovanje za sve detalje i videlo se da naše stvari neobično interesuju Ministarstvo spoljnih poslova. Naročito sam podvukao da je došao čas kada je zaista neophodno potrebno, da engleska vlada uvidi da smo od tobožnjih ugnjetača, kakvima su nas ovde smatrali, postali ugnjeteni, da je protiv nas podivljala Nemačka i da je čvrsta disciplina koju pokazuje naš narod dostojna divljenja. Mi imamo ne samo 3,5 miliona Nemaca, već i 10 miliona Čeha i Slovaka, za koje u većini slučajeva divlji furor teutonicus i činjenica što su prinuđeni da o njemu vode računa pretstavljaju uvredu i poniženje. Skrenuo sam mu pažnju na provokatorsko ponašanje pristalica Henlajna i na zaista divno strpljenje Ministarstva unutrašnjih poslova i vlade. Izgleda da su moje izjave učinile utisak na Kadogana.

U razgovoru Kadogan je izložio zvanično gledište po sledećim tačkama:

1.Vlada i Ministarstvo spoljnih poslova smatraju da je vreme da otpočnemo pregovore s Henlajnom, a ne samo s članovima njegove partije. Odgovorio sam da d-r Hodža priprema razgovor s Henlajnom.

2.Molio me je da ih obaveštavamo preko Njutna i preko mene o svemu što se događa i što se priprema, i složio se s tim da se ne sme prenagliti, jer se radi o stvari od prvostepene važnosti.

3.U Francuskoj nema vlade, a Pol Bonkur nije takav ministar spoljnih poslova koji bi u tako ozbiljnom trenutku mogao biti dostojan partner u pregovorima o evropskoj krizi.

4.Veliko nepoverenje prema Rusiji i sumnju u to da ona može efikasno intervenisati van svojih granica. Međutim, to ne znači da se s Rusijom ne može operisati u političke svrhe: naprotiv, u interesu je Čehoslovačke da Nemcima ukaže na opasnost od ruske intervencije, jer se Nemačka, i pored svih uveravanja, boji Rusije.

5.Kadogan je obećao da će u Berlinu oni raditi u interesu izmirenja, napominjući da ne treba prekidati pregovore, jer u protivnom ne bi bili postignuti uspesi od velikog značaja.

6.On raspolaže prilično detaljnim podacima o tome da pretstavnici teške industrije u nemačkim oblastima nipošto ne žele da ta industrija bude prisajedinjena Nemačkoj, da se austriska, tj. u znatnoj meri i naša, aristokratija nalazi sada u situaciji sličnoj onoj u kojoj se nalaze Jevreji, i da je ona pozitivno raspoložena prema našoj državi.

Iskoristio sam zgodnu priliku i rekao da je baš aristokratija uvek na najsramniji način crnila našu državu i da njihov poslanik u Berlinu dobija sva obaveštenja, nepovoljna po nas, baš iz tih izvora. Kadogan se uz osmeh složio sa mnom. (Kadogan je pravi aristokrata, drži se skromno, ali zna šta vredi. Nevil Henderson je uticajni snob, a naš g. Njutn — mali snob.)

Kadogan me je uveravao da ima najbolje namere i u Halifaksovo ime je sasvim određeno izjavio da će oni, ako nam u pojedinim slučajevima bude potrebma njihova pomoć, ma da on ne može da daje nikakva čvrsta obećanja, učiniti sve što je u granicama njihove mogućnosti.

Ostajem s dubokim poštovanjem

Potpis: JAN MASARIK

G. d-ru Kimilu Krofti,
ministru spoljnih poslova

P r a g

ČEMBERLENOV GOVOR NA SAVETOVANJU BRITANSKIH I FRANCUSKIH MINISTARA ODGOVOR G. ČEMBERLENA G. DALADJEU 

28. aprila 1938

"Predsednik vlade moli g. Daladjea da veruje da je s potrebnom pažnjom saslušao referat predsednika Ministarskog saveta Francuske. Uzavri mu krv kad vidi kako Nemačka proširuje svoje gospodstvo u Evropi i ostvaruje neprekidne uspehe. Ali treba shvatiti o kakvim se interesima ovde radi. Ako se ima u vidu da se radi o špekulaciji, onda se tu ne špekuliše novcem, već ljudima. Toga je, bez sumnje, svestan g. Daladje, isto kao i Nevil Čemberlen. Nemogućno je predvideti sve strahote koje bi snašle Francusku i Englesku ako bi došlo do sukoba, a nije sigurno da bi ove dve zemlje bile dovoljno snažne da nametnu svoju volju Nemačkoj, makar i po cenu patnji i strahovitih gubitaka. Sa svoje strane predsednik vlade ne misli da su Francuska i Engleska u ovom trenutku dovoljno jake da to postignu; on se slaže s onim što je g. Daladje juče rekao o sve većoj odbrambenoj sposobnosti, i može doći vreme kada će biti mogućno da se otpor daje pod povoljnijim uslovima. Ali u ovom trenutku britansko javno mnjenje neće pristati da uzme na sebe takvu odgovornost i bilo bi nerazumno od strane vlade da iziđe iz okvira onoga što javno mnjenje može da prihvati.

G. Nevil Čemberlen se takođe pita da li je evropska situacija tako crna kao što to smatra g. Daladje. On sa svoje strane jako sumnja u to da g. Hitler želi uništenje čehoslovačke države ili njeno preuređenje; on ne misli da firer hoće anšlus. Upravo zato, bez sumnje, g. Henlajn, i pored raspoloženja svojih pristalica, nije to ni spomenuo. Samo po sebi se razume da se radi samo o želji, čije se ispunjenje sprečava i na čije će se ostvarenje još vratiti; međutim, Beneš mora imati mogućnost da podnese predloge koji će, menjajući karakter čehoslovačke države, sprečiti njenu propast. Ako Nemačka tu propast bude želela, predsednik vlade, govoreći sasvim iskreno, ne vidi na koji bi se način ona mogla u tome sprečiti, ali on ne misli da u Berlinu to žele...

...Očigledno je da se ne može potpuno isključivati mogućnost rata, jer može doći u pitanje nešto što vredi više nego ljudski život, ili materijalne vrednosti; međutim toj mogućnosti treba pribeći samo kao krajnjem sredstvu, a ne lakomisleno. Predsednik vlade bio je svedok jednog rata i uverio se kako je teško da ma ko iz njega iziđe snažniji i srećniji. Zato se samo u slučaju krajnje nužde može tome pribeći. G. Čemberlen izjavljuje da je njegov stav prema svakoj pomisli na preventivni rat bezuslovno neprijateljski."

(U idućem nastavku: IZVEŠTAJ POLJSKOG AMBASADORA U PARIZU LUKASEVIĆA O RAZGOVORU S FRANCUSKIM MINISTROM SPOLJNIH POSLOVA BONEOM)