TAKO JE POČEO DRUGI SVETSKI RAT:Iz tajnih arhiva nemačkog MIP (3)

Razgovor Gering
- Ribentrop

Dnevni SVEDOK on-line u više nastavaka obelodanjuje dokumenta i materijala iz arhiva Ministarstva spoljnih poslova Nemačke (1937.-1938.) uoči Drugog svetskog rata...

x x x x x

Kad sve velike sila naglas viču - mir, svi ostali toga časa moraju postati, bar, oprezni! Nedeljnik "Svedok" dokopavši se dela dokumenata i materijala iz Arhiva Ministasrtva spoljnih poslova Nemačke iz perioda 1937.-1939. godine, prepiske najviših državnika Evrope toga doba ( oko kojih su se, svojevremeno, "svađali" Amerikanci, Rusi, Englezi, Francuzi, "basirali" Italijani oko "obrade" tih papira, u nekoliko narednih brova prezentiraće vam činjenice - kako je stvarno ( i zašto) počeo II svetski rat i da li je mogao da se izbegne?! Istovremeno, gro ovih materijala posvećen je sukobu Nemačke i Čehoslovačke i kako je to Evropa, zarad mira u Evropi, savetovala Čehoslovačkoj da se mirno odrekne velikog dela svoje teritorije (gde je većinsko stanovništvo bilo - nemačkog porekla) i kako je Čehoslovačka ostala bez tog dela teritorije zemlje. Uverićete se, verujemo, i u "iskrene" namere Evrope da brani međunarodni poredak... Podseti li vas to na nešto što se sad ovde, na ovim prostorima događa, svaka sličnost je - (ne)namerna!?

x x x x x

IZVEŠTAJ ČEHOSLOVAČKOG POSLANIKA U PARIZU OSUSKOG MINISTRU SPOLJNIH POSLOVA ČEHOSLOVAČKE KROFTI

Ministarstvo spoljnih poslova Poverljivo

kabinet G. MINISTRA Političkoj arhivi

Br. 1095/38

Prevod pisma čehoslovačkog poslanstva u Parizu

Poslanstvo Čehoslovačke Republike u Parizu, br. 229/38. — Poverljivo

Pariz. 4 marta 1938 god. • Poverljivo3

G. d-ru filozofije Kamilu Krofti, ministru spoljnih poslova, Prag

Sadržaj:  Francuski parlamenat i spoljna politika

G. Ministre!

Borba dveju političkih struja

Da bih Vam dao opštu ocenu istupanja poslanika u francuskoj skupštini po pitanjima spoljne politike, čekao sam da se održi zasedanje senatske komisije za spoljne poslove, koje je bilo određeno za sredu 2 marta. Hteo sam da sačekam da li će istupanje u senatskoj komisiji za spoljne poslove dopuniti ili precizirati izjave koje su date u parlamentu 26 februara i, ako se to desi, u kakvom će duhu biti.

Posle događaja u Austriji u vezi sa sastankom u Berhtesgadenu čehoslovačko pitanje je izbilo u prvi plan. Neću da krijem od Vas da su u Parizu ljudi različitih profesija i različitog društvenog položaja, ne izuzimajući novinare i članove parlamenta, počeli da daju određenu formu i izraz svome opiranju ideji da Francuska zbog Čehoslovačke treba da ratuje s Nemačkom. Pod uticajem Idnove ostavke hteli su, kako pristalice sporazuma s Nemačkom, tako i pristalice sporazuma s Italijom i, najzad, protivnici francuske politike u Centralnoj Evropi i njene politike prema Rusiji, da pokušaju da izvrše preorijentaciju francuske politike. Potrebno je shvatiti da je Idnova ostavka učinila u Parizu takav utisak da su i javno mišljenje i sama vlada bili uzbuđeni. Bivši predsednik vlade i ministar spoljnih poslova Pjer Etjen Flanden poveo je akciju za preorijentaciju francuske politike. S druge strane, komunisti, pristalice vojnog saveza sa Sovjetskom Rusijom, i svi oni koji su ubeđeni da je rat neizbežan i da treba organizovati sve snage nacije — svi su oni hteli da iskoriste povoljan slučaj i da konačno unište mogućnost sporazuma s Berlinom i Rimom. Uporedo s komunistima tu je politiku sprovodio i Pol Reno. On je pred javnošću zastupao sveobu-hvatni vojni savez s Rusijom: zato je zahtevao učešće komunista u vladi. Efikasnost svoje politike znatno je oslabio sledećim momentima:

1. polazio je od pretpostavke i tvrđenja da je rat neizbežan, i
2. govorio je da je neophodno zaključiti vojni savez sa Sovjetskom Rusijom.

Francuski narod teško da se može oduševiti politikom koja polazi od pretpostavke da je rat neizbežan; osim toga, desnica, centar, kao i znatan broj radikala smatraju da je ulazak komunista u, vladu neprihvatljiv. Pri takvim okolnostima pristalice Flandena i sam Flanden smatrali su da je za političku preorijentaciju Francuske nastupio psihološki pogodan momenat. Flanden je proputovao svoju oblast i svoj izborni okrug, razgovarao na pijacama sa seljacima, pri čemu ih je stalno pitao da li su spremni da ratuju za Čehoslovačku. On je na tako postavljeno pitanje, naravno, dobijao negativan odgovor. To je potvrdilo njegovo ubeđenje da je situacija sazrela. Pol Reno, s druge strane, nije mislio o seljacima i ocenjivao je položaj prema raspoloženju radnika. Zato je i bio u zabludi kada je istupao tako vatreno za učešće komunista u vladi.

Duševno stanje ministra Delbosa

Mi­ni­star spolj­nih po­slo­va
Če­ho­slo­vačke Krof­ti K.KROF­TA

Ministar Delbos je strašno umoran i krajnje preplašen. On bi najradije ne samo napustio svoj položaj, već prosto pobegao kada bi znao kako da to uradi. On se plaši svake misli koja ima određenu boju; ma koja boja bode mu oči i vređa mu osećanja. Svoj govor je pripremio lično, ali ono što je pripremio bilo je potpuno bezbojno. Njegovi saradnici Leže, Masigli i Roša nastojali su da podignu njegovo duševno raspoloženje: oni su ga naterali da njegov govor bude nešto izrazitiji. Što se tiče Čehoslovačke, najbitnije sam Vam saopštio šifrom br. 13 u odgovor na Vašu šifru br.8. Uz to još napominjem da bi za samu Francusku i za inostranstvo bilo važno da se Čehoslovačka u oblasti delatnosti francuske politike posmatra kao nezavisna veličina. Kad bi francuska vlada dala izjavu koja bi se odnosila na celu Centralnu Evropu, tj. Austriju i Malu antantu, da će ona ratovati zbog Centralne Evrope, onda bi se u inostranstvu stvorio utisak da Francuska uopšte ne namerava da ratuje ozbiljno i da se, prema tome, neće boriti ni za Čehoslovačku, jer je jasno da Francuska neće zaratiti zbog bilo koje države Centralne Evrope. U samoj Francuskoj takva izjava u opštem tonu samo bi oživela politiku koju propagira Flanden i njemu slični. Ako bi posle Berhtesgadena i posle krize u Engleskoj Delbos dao samo izjavu opšteg karaktera — to bi učinilo utisak kao da se Francuska odriče svoje sadašnje politike. Zato sam potpuno uvideo da kategorička izjava koja bi se odnosila samo na Čehoslovačku, nasuprot teoriskoj i u opštoj formi datoj izjavi o francuskoj politici u Centralnoj Evropi, ne bi donela naročitu korist Austriji. Za mene je bilo najvažnije da po pitanju Čehoslovačke ne bude nikakve nejasnosti, tim više što smo u samom početku naišli na neraspoloženje Francuza da ratuju zbog Čehoslovačke.

Fran­cu­ski mi­ni­star
I.Del­bos 1938.-1937

Ovde ću samo u nekoliko reči napomenuti o vrlo važnoj i u isto vreme poverljivoj stvari. Delbos se 17 februara obratio engleskoj vladi s molbom da odredi svoj stav prema daljim merama pritiska Nemačke na Austriju, prema čehoslovačkom problemu i prema pregovorima s Italijom i Nemačkom. Delbos je hteo da mu se odgovori pre njegova govora u skupštini. Engleska je ćutala. 25 februara uveče saopštila je svoj odgovor koji je stigao u Pariz ujutru 26 februara, ali nije dospeo u ruke ministra Delbosa pre njegova govora, održanog u skupštini u 11 časova. Nema sumnje da bi taj odgovor — ako se uzme ,u obzir duševno stanje Delbosa — imao na njega vrlo rđav uticaj. Taj bi uticaj bio sasvim štetan, jer je po pitanju o Čehoslovačkoj Delbos i pre toga više puta menjao tekst svoje izjave i ne jedanput se vraćao na bezbojnu izjavu opšteg karaktera dok se nije zadržao na onoj izjavi o kojoj sam Vam već javio. Vama će sigurno biti interesantno da saznate da je Delbosovu izjavu o Čehoslovačkoj cela skupština dočekala s odobravanjem. Svi su aplaudirali sem jednog poslanika — Pjera Etjena Flandena, koji je i dalje nepokretno sedeo. Na moju molbu, koju su potpomogli naši prijatelji iz Ke d'Orseja, predsednik vlade Šotan se određeno solidarisao s Delbosovom izjavom koju je ovaj dao u pogledu Čehoslovačke.

Senatska  komisija za spoljne poslove i Čehoslovačka

23 februara održana je plenarna sednica senatske komisije za poslove nacionalne odbrane (vojska, flota, avijacija) pod predsedništvom Žozefa Kajo — predsednika finansijske komisije, i u prisustvu Anri Beranžea — predsednika komisije za spoljne poslove. 25 februara (u petak) održana je sednica komisije za spoljne poslove na kojoj je predsednik Beranže podneo izveštaj. Tom prilikom on je takoće izvestio i o svojim razgovorima s ministrom Delbosom o rezultatima savetovanja u Berhtesgadenu i o francuskom demaršu u Londonu povodom Austrije i Čehoslovačke. Beranže je saopštio svojim kolegama da su ministar Delbos i  vlada energično zahtevali da se Engleska izjasni kakav će stav zauzeti u slučaju ako se Berhtesgaden ponovi, i u slučaju ako se on proširi na Čehoslovačku. Predsednik Beranže je izjavio da se Engleska do petka još nije izjasnila. U subotu sam ručao sa senatorom Beranžeom, koji mi je potpuno otvoreno rekao da su i u senatskoj komisiji za spoljne poslove, kao i na zajedničkom zasedanju komisije za poslove odbrane, bila postavljena dva pitanja o Čehoslovačkoj: ima li Francuska čvrstu pravnu obavezu u pogledu čehoslovačke i 2) da li je Francuska u mogućnosti da pritekne u pomoć Čehoslovačkoj. Što se tiče pitanja čvrste pravne obaveze u pogledu Čehoslovačke, senator Beranže je izjavio da je u njegovoj komisiji istaknuta teza da je francusko-čehoslovački ugovor o prijateljstvu bio sastavni deo Lokarnskog pakta i pošto poslednji više nije na snazi, onda kao posledica toga francusko-čehoslovački ugovor nema više obaveznu snagu. Ja se s tim nisam složio, rekavši da je to više nego čudan argument. Kada je u prvo vreme posle zaključenja Lokarnskog ugovora Čehoslovačka insistirala da učestvuje u lokarnskim savetovanjima velikih država i Belgije, odgovoreno nam je da čehoslovački ugovor nije sastavni deo Lokarnskog sporazuma i zbog toga Čehoslovačka nema prava da učestvuje na savetovanjima. Sada nam pak počinju da izjavljuju da je francusko-čehoslovački ugovor, kao sastavni deo Lokarnskog sporazuma koji je prestao da važi, takođe izgubio svoju snagu. Prosto na prosto ne može se govoriti ono što je u direktnoj suprotnosti s onim što nam je govoreno u toku nekoliko godina posle potpisivanja Lokarnskog sporazuma. Osim toga, francusko-čehoslovački ugovor o prijateljstvu postoji samostalno, jer je bio zaključen 1924 god., pa ako čak Lokarno ne bi više ni postojao, što je sumnjivo tvrđenje, francusko-čehoslovački ugovor o prijateljstvu ipak bi i dalje postojao kao samostalni ugovor. Senator Beranže mi je izrazio svoju veliku zahvalnost za takvo izlaganje pitanja, jer su oni tu stvar bili pretstavili sasvim drukčije. Što se tiče drugog pitanja, tj. da li je Francuska obavezna i da li ima mogućnosti da Čehoslovačkoj pruži vojnu pomoć, senator Beranže mi je rekao da su u njihovoj komisiji razvijali teoriju da Franiuska uopšte ne može priteći u pomoć Čehoslovačkoj zbog Mažino linije, a da bi mogla da ukaže pomoć, Francuska mora imati mogućnosti da prođe preko Italije. Ja sam odgovorio da je u takvoj formulaciji pitanje nepravilno postavljeno. Nikako se ne radi o tome da, se vrše tehnička istraživanja na kakav će upravo način Francuska priteći u pomoć Čehoslovačkoj, već o tome da li je Francuska spremna da objavi rat Nemačkoj u slučaju napada na Če-hoslovačku. Čehoslovačka vrši pripreme da bi bila u mogućnosti da izvrši svoju obavezu i ona je spremna da je izvrši. Ako Francuska ne želi da se zaštiti u Evropi u slučaju napada na Čehoslovačku, onda ni sama Čehoslovačka ni Centralna Evropa, naravno, neće moći da se zaštite od Nemačke. Uzajamna pomoć koju su Francuska i Čehoslovačka obećale jedna drugoj zasnovana je na tome da ako jedna od ugovornih strana bude napadnuta, onda će druga ratovati protiv agresora. Kakva će, pored toga, tehnički izgledati ukazana pomoć — to je stvar vojnih lica i budućnosti, jer sada niko ne može reći gde će se i na koji način voditi rat. Senator Beranže mi je odgvorio da je to gledište za njega novo i on u njemu vidi mogućnost da se među članovima njegove komisije postigne jednodušnost. Ipak on smatra svojom obavezom da mi skrene pažnju na to da po oba pitanja koja smo mi naveli i pretresali članovi francuske komisije za spoljne poslove smatraju da Francuska bez Engleske ne bi mogla ništa učiniti u Centralnoj Evropi. Ja sam odgovorio: znam, da po pitanjima samoodbrane Francuska i Engleska zavise jedna od druge. Međutim, iako mi je poznato da je Francuska upućena na Englesku, isto tako znam da je i Engleska upućena na Francusku. Ja takođe znam, na primer, ako bi se radilo o nezavisnosti Egipta, da Engleska neće reći da ona ne može i neće ništa činiti za Egipat bez pomoći Francuske; Engleska će prosto zauzeti stav koji joj je potreban i radiće u ubeđenju da je Francuska mora pomoći. Isto tako na evropskom kontinentu gde životne interese nema Engleska, već Francuska, rukovodstvo i odluka pripada Francuskoj, a ni u kom slučaju Engleskoj. Ako Francuska izjavi da neposredan ili prikriven napad na Čehoslovačku znači rat s Francuskom,  onda će Engleska potpomoći Francusku kako diplomatski, tako i politički, jer je ona zainteresovana u tome da Francuska ne bude uvučena u rat s Nemačkom. Samo to bilo bi dovoljno da se izbegne rat. Beranže nije sakrio da su moja shvatanja s političkog i diplomatskog gledišta potpuno pravilna.

Znam, da po pitanjima samoodbrane Francuska i Engleska zavise jedna od druge. Međutim, iako mi je poznato da je Francuska upućena na Englesku, isto tako znam da je i Engleska upućena na Francusku

Drugog marta (u sredu) Delbos je podneo izveštaj u senatskoj komisiji za spoljne poslove. Ponovo se raspravljalo o francusko-čehoslovačkom ugovoru o prijateljstvu. Bivši predsednik vlade Laval postavio je pitanje: da li je u slučaju napada na Čehoslovačku Francuska obavezna da joj pritekne u pomoć. Predsednik Beranže je pri tome ponovio tezu koju mi je izložio 26 februara. Što se tiče pitanja o pomoći Čehoslovačkoj, rekao je pretsedavajući Beranže, ono se za Čehoslovačku i Francusku sastoji u tome, hoće li one da brane svoju nezavisnost ili ne. Ako hoće, onda će one, pošto su uzajamno povezane, objaviti rat onom agresoru koji bi napao jednu od njih. Interesantno je da Delbos nije želeo da se u kominikeu komisije ponovo govori o vernosti Francuske njenim obavezama; on je želeo da se u kominikeu ograniči na napomenu da će Francuska u savezu s Engleskom sprovoditi politiku nacionalne bezbednosti i evropskog mira. Na insistiranje pretsednika Beranžea u kominikeu su jasno razgraničena dva pitanja: produžavanje tesne saradnje s Engleskom u sprovođenju politike nacionalne bezbednosti i evropskog mira i isticanje da će francuska vlada ostati verna obavezama koje je potpisala.

Znam, na primer, ako bi se radilo o nezavisnosti Egipta, da Engleska neće reći da ona ne može i neće ništa činiti za Egipat bez pomoći Francuske; Engleska će prosto zauzeti stav koji joj je potreban i radiće u ubeđenju da je Francuska mora pomoći. Isto tako na evropskom kontinentu gde životne interese nema Engleska, već Francuska, rukovodstvo i odluka pripada Francuskoj, a ni u kom slučaju Engleskoj

Hteo bih da napomenem da je bivši predsednik republike i član senatske komisije za spoljne poslove Mileran sasvim iskreno i odlučno istupio za bezuslovnu zaštitu Čehoslovačke. On je rekao da Francuska još nikada nije pogazila datu reč i da je osim toga za Francusku od životnog interesa da niko ne sumnja u to da će ona s oružjem u ruci braniti nezavisnost Čehoslovačke.

U toku duge diskusije nijedan senator nije ni posredno ni neposredno nagovestio da Francuska ne treba da ostane verna svojim obavezama u pogledu Čehoslovačke.

Sa srdačnim pozdravom Vaš

OSUSKI

IZ TELEFONSKOG RAZGOVORA GERINGA (BERLIN) S RIBENTROPOM (LONDON)

13 marta 1938 god., 9 časova 15 minuta ujutru

Gering: Vi već znate da mi je firer poverio vođenje tekućih poslova vlade i zato sam rešio da Vam dam obaveštenje. Oduševljenje u Austriji je neopisivo. Vi to možete slušati preko radija.

Ribentrop: To je upravo fantastično, zar ne?

Gering: Naravno. Taj događaj je potpuno bacio u zasenak naš poslednji pohod u Rajnsku oblast. Firer je bio duboko uzbuđen kada je prošle noći govorio sa mnom. Treba da se setite da je on prvi put ponovo video svoju otadžbinu. Ali ja sada želim da razgovaram s Vama o političkim stvarima. Razume se, priča o tome da smo mi postavili ultimatum — to je glupost. Od samog početka ultimatum su postavili nacional-socijalistički ministri i narodni predstavnici (Volksreferenten). Kasnije je sve veći i veći broj istaknutih radnika partije pokreta uzeo u tome učešća i kao rezultat toga austriski nacional-socijalistički ministri su nas, prirodno, molili da im damo podršku da ne bi još jedanput bili razbijeni i podvrgnuti teroru i građanskom ratu. Mi smo im na to odgovorili da ni pod kakvim uslovima nećemo dozvoliti Šušnigu da isprovocira građanski rat. Bilo prema neposrednom kaređenju Šupšita, bilo s njegovim pristankom, komunisti i crveni su se naoružali i već su vršili demonstracije, koje smo mi fotografisali, a za vreme kojih su bacane parole: "Živela Moskva" i sl. To je, razume se, bio ozbiljan izvor opasnosti za Viner-Nojštat. Sem toga, ne zaboravite da je Šušnit držao govore, izjavljujući da će se Narodni front boriti do poslednjeg čoveka i niko nije mogao ranije znati da će oni tako lako kapitulirati. Eto zašto nas je Sajs-Inkvart, koji je već tada stao na čelo vlade, molio da odmah počnemo s upadom. Mi smo već pre toga skoncentrisali vojsku na granici, jer nismo mogli unapred znati da li će biti građanskog rata ili neće. Takve su stvarne činjenice koje mogu biti potvrđene dokumentima...

Gering: Naravno. Taj događaj je potpuno bacio u zasenak naš poslednji pohod u Rajnsku oblast. Firer je bio duboko uzbuđen kada je prošle noći govorio sa mnom. Treba da se setite da je on prvi put ponovo video svoju otadžbinu

Gering: Ali firer misli da biste Vi, pošto ste već tamo, mogli reći ljudima šta se u stvari dešava. Osim svega ostalog, potpuno je netačno smatrati da je Nemačka postavila ultimatum Austriji.

Ribentrop: Ja sam već otvoreno razgovarao s Halifaksom i Čemberlenom. U to nema sumnje. Stvar je samo u tome što novinari počinju da postavljaju pitanja i ja, kako izgleda, ne bi trebalo da ovde dalje ostanem; to bi nekako izgledalo čudno.

Gering: Da, da, ja isto tako mislim. Samo nisam znao da li ste već govorili s tim ljudima. Ja bih želeo da Vi još jedanput, ili ne, ne još jedanput, nego da, uopšte govoreći, kažete Halifaksu i Čemberlenu sledeće:

Nije tačno da je Nemačka postavila ma kakav ultimatum. Sve je to Šupšigova laž. Stvar je u tome da su ultimatum predali Sajs-Inkvart,. Glajz-Horstenau i Juri. Drugo, nije tačno da smo postavili ultimatum pretsedniku Austrije. I to su učinili drugi; vojni ataše ih je pratio prema Sajsovom zahtevu radi pomoći u tehničkom pitanju: kao što se vidi, on je objasnio pitanje da li će Nemačka izaći u susret molbi Sajs-Inkvarta ako ovaj bude molio vojnu pomoć od Nemačke. Dalje, želim da napomenem da nas je Sajs-Inkvart neprestano molio — telefonski i telegrafski — da pošaljemo vojsku, zato što on nije znao pravo stanje stvari u Beču i Viner-Nojštatu, a takođe ni u drugim mestima gde je bilo podeljeno oružje; on takođe nije mogao znati kako će na to reagirati Narodni. front koji je sve vreme vikao na sav glas.( Ispušta se tekst  Geringovih tvrđenja o opštem oduševljenju  koje vlada u Austriji. Ispušteni tekst v. „Nazi conspiracy and aggression“, vol. V, r. 643—646. — P r i m. r e d.)

Ribentrop: Ja sam imao dug razgovor s Halifaksom u toku kojeg sam mu takođe izložio našu osnovnu koncepciju u pogledu nemačko-engleskog sporazuma.

Gering: Hteo bih da kažem, Vi to sami znate, Ribentrope, da sam se ja uvek povoljno odnosio prema nemačko-engleskom sporazumu. Niko se ne bi više radovao od mene kad bi Englezi to zaista ozbiljno želeli i kad bi oni takođe priznali da smo i mi ponosna i slobodna nacija. Na kraju krajeva mi zaista predstavljamo dve bratske nacije

Gering: Hteo bih da kažem, Vi to sami znate, Ribentrope, da sam se ja uvek povoljno odnosio prema nemačko-engleskom sporazumu. Niko se ne bi više radovao od mene kad bi Englezi to zaista ozbiljno želeli i kad bi oni takođe priznali da smo i mi ponosna i slobodna nacija. Na kraju krajeva mi zaista predstavljamo dve bratske nacije.

Ribentrop: Hoću da Vama nešto saopštim, g. Gering. Onomad sam, posle doručka, razgovarao s Čemberlenom. Učinio je na mene vrlo dobar utisak; dao mi je pismo — nešto novo za firera — da ga predam lično fireru...

Ribentrop: "Moji su pregovori ovde završeni. Ako ja budem ovde sedeo još, to bi moglo izgledati čudno. Ali Čemberlen je ostavio na mene najlepši utisak.

Gering: To mi je milo.

Ribentrop: Ja sam imao dug razgovor s Halifaksom u toku kojeg sam mu takođe izložio našu osnovnu koncepciju u pogledu nemačko-engleskog sporazuma

Ribentrop: Ja sam sledećeg dana imao s njim dug razgovor. Neću ga ponavljati preko telefona, ali sam stekao utisak da Čemberlen takođe ozbiljno teži ka sporazumu s nama. Rekao sam mu da će sporazum između Engleske i Nemačke biti kudikamo lakši, pošto je rešeno austrisko pitanje. Ja mislim da je on istog mišljenja.

Gering: Pošto je ceo taj problem rešen i likvidirana svaka opasnost nemira ili potresa — upravo je to i bio izvor stvarne opasnosti — svi nam moraju biti zahvalni što smo uništili taj izvor krize.

Ribentrop: To sam im i ja govorio i objasnio sam im da smo mi likvidirali stanje koje je uvek izazivalo zabrinutost. Ako ta promena i povuče za sobom izvesno uzbuđenje u danom momentu, to će u glavnom biti samo u korist englesko-nemačkog međusobnog razumevanja. Pri kraju našeg razgovora rekao sam Halifaksu da mi pošteno težimo sporazumu. Na to mi je on odgovorio da je jedino što ga zabrinjuje — Čehoslovačka.

Gering: Ne, ne. O tome ne može biti ni govora.

Ribentrop: Ja sam mu odgovorio da mi nemamo interesa ni namere da ma šta preduzimamo u tom pravcu. Naprotiv, ako se tamo s našom braćom Nemcima bude pristojno postupalo, onda ćemo se mi bezuslovno sporazumeti.

Gering: Da, ja sam takođe ubeđen da je Halifaks potpuno razuman čovek.

Ribentrop: Moji utisci o obojici — o Halifaksu i Čemberlenu — odlični su. Halifaks je mislio da u datom momentu ovde mogu nastati neke teškoće u vezi s tim što će u očima javnog mnjenja sve što se dogodilo izgledati kao rešenje koje je silom natureno i sl. Ali ja sam stekao takav utisak da će se svaki normalan, prosečan Englez zapitati: šta se Engleske tiče Austrija?...

Gering: Razume se. To je potpuno jasno. Ima stvari koje se tiču naroda i stvari koje ga se ne tiču.

Ribentrop: Kada sam poslednji put razgovarao s Halifaksom, on nije neposredno reagovao na moje argumente. Ali mi je na kraju razgovora rekao da mogu verovati da on ima simpatija za englesko-nemački sporazum.

Gering: Sve je manje ili više divno, vlada mir. Dve nacije su našle jedna drugu, pružile jedna drugoj ruku, obradovale se i vesele se...

TELEGRAM NEMAČKOG POSLANIKA U PRAGU AJZENLORA DRŽAVNOM SEKRETARU MINISTARSTVA SPOLJNIH POSLOVA NEMAČKE VAJCZEKERU

Strogo poverljivo

TELEGRAM

Prag, 18 marta 1938 god. 16.55

Primljeno   18 marta 1938 god. 18.45 Br. 60 od 18.3

Na telegram od 17 br. 40*)2 *)2 Odeljenje za kulturna pitanja

Za g. državnog sekretara

Sporazum Henlajna i Franka od 15 marta saopšten je telegramom br. 37 od 16 marta. Obojica su pojedinačno izjavili da je postignut potpun i bezuslovan sporazum. Za iduću nedelju je po želji Franka utovoren sastanak s tri pretstavnika sudetske partije radi toga da se usklade detalji taktičkih akcija.

Ja ni u kom slučaju nisam zahtevao da partija sudetskih Nemaca izađe iz opozicije i da zauzme aktivan prijateljski stav u odnosu na državu i vladu. Naprotiv, ja sam otvoreno istakao da partija dok ne uđe u vladu posle izbora mora ostati u opoziciji i da ne sme u govorima izražavati veru u obećanja vlade, već treba unekoliko da ohrabri stanovništvo ukazivanjem na zaštitu od strane Nemačke, kako bi se smanjila opasnost od incidenata.

Kao najbliži cilj označio sam izvršenje izvesnih Hodžinih obećanja, naime, što širu amnestiju, premeštaj nemačkih člnovnika i njihovih porodica na teritoriju Sudetsko-nemačke oblasti, razvitak samouprave takze vrste da bi kasnije tamo bili zaposleni samo nemački činovnici — državni i samoupravni: osim toga da se prestane s otvaranjem škola koje šire češki uticaj, sprovođenje državnih i opštinskih izbora ili i jednih i drugih i, dalje, učešće sudetsko-nemačke partije u vladi u cilju dobijanja većih prava i postepeno napuštanje od Čehoslovačke sistema paktova. Kao drugi najvažniji ciljevi navedeni su ukidanje državne policije u pograničnoj oblasti i omogućavanje slobodnog izražavanja nacional-socijalističkog pogleda na svet. Uslovi učešća u vladi nisu pretresani, jer to za sledećih nekoliko meseci nije aktuelno.

Naprotiv, ja sam izrazio svoje nezadovoljstvo zbog toga što je partijska organizacija htela da prekine stalni kontakt s Hofom, koji je bio pod mojim uticajem, kao i zbog toga što se čine pokušaji da se igra na razmimoilaženjima u mišljenjima i pravcima koja tobože postoje u Nemačkoj po pitanju spoljne politike i da se podvrgne sumnji moj autoritet kao zvaničnog predstavnika politike Rajha. Uporno insistiranje na sadašnjim agitacionim zahtevima sudetsko-nemačke partije, naime na zakonu o zaštiti naroda i „teritorijalnoj teritoriji“, koje praktično ne može ispuniti ni prihvatiti nijedna čehoslovačka vlada krije u sebi opasnost da ćemo mi na kraju krajeva morati ili da partiju sudetskih Nemaca prepustimo na milost sudbini, ili ćemo biti uvučeni u oružani sukob.

Vi imate na raspoloženju usmene i pismene izjave Franka, koje je on dao pre prvog razgovora sa mnom 15 marta; po svojoj sadržini one uglavnom odgovaraju prvom razgovoru. Treba sačekati da li će on sada održati svoju reč.

AJZENLOR

(Nota engleskog ministra predstavniku SSSR u Londonu)