TAKO JE POČEO DRUGI SVETSKI RAT: Iz tajnih arhiva nemačkog MIP (5)

Od pitanja prava manjinja do rasparčavanja Čehoslovačke

Svedok on-line u više nastavaka obelodanjuje dokumenta i materijala iz arhiva Ministarstva spoljnih poslova Nemačke (1937.-1938.) uoči Drugog svetskog rata...

x x x x x

Kad sve velike sila naglas viču - mir, svi ostali toga časa moraju postati, bar, oprezni! "Svedok" on-line dokopavši se dela dokumenata i materijala iz Arhiva Ministasrtva spoljnih poslova Nemačke iz perioda 1937.-1939. godine, prepiske najviših državnika Evrope toga doba (oko kojih su se, svojevremeno, "svađali" Amerikanci, Rusi, Englezi, Francuzi, "basirali" Italijani oko "obrade" tih papira, u nekoliko narednih brova prezentiraće vam činjenice - kako je stvarno (i zašto) počeo II svetski rat i da li je mogao da se izbegne?! Istovremeno, gro ovih materijala posvećen je sukobu Nemačke i Čehoslovačke i kako je to Evropa, zarad mira u Evropi, savetovala Čehoslovačkoj da se mirno odrekne velikog dela svoje teritorije (gde je većinsko stanovništvo bilo - nemačkog porekla) i kako je Čehoslovačka ostala bez tog dela teritorije zemlje. Uverićete se, verujemo, i u "iskrene" namere Evrope da brani međunarodni poredak...

Podseti li vas to na nešto što se sad ovde, na ovim prostorima događa, svaka sličnost je - (ne)namerna!?

x x x x x

IZVEŠTAJ POLJSKOG AMBASADORA U PARIZU LUKAŠEVIĆA O RAZGOVORU S FRANCUSKIM MINISTROM SPOLJNIH POSLOVA BONEOM

AMBASADA POLjSKE REPUBLIKE U PARIZU Br. 1/G/18

Kopija

O razgovoru s g. ministrom

Boneom

POLITIČKI IZVEŠTAJ BR. XVII/2

S t r o g o poverljivo

Pariz, 27 maja 1938 god.

G ministru spoljnih poslova.

Varšava

Danas sam u 11 časova i 45 minuta posetio ministra Bonea, prema instrukciji g. ministra od 24 mija o. g. br. 8, Berlin.

Želeći da budem što tačniji, pročitio sam skoro doslovno ministru Boneu sadržaj instrukcija koju sam dobio od g. ministra. Ministar Bone pribeležio je celo moje saopštenje, smatrajući ga kao izjavu od velike važnosti.

Pošto je dvaput pročitao moje saopštenje, Ministar Bone, kao i prilikom prvog razgovora, nije odmah pristupio njegovu pretresanju, već je počeo s opštim primedbama. Saopštio mi je da je razgovarao s generalom Gamlenom o našem strategiskom položaju u slučaju da Nemci zauzmu Čehoslovačku, i da francuski štab smatra da bismo takvom sutuacijom bili vrlo opasno ugroženi u vojnom pogledu. Bone namerava da o tome nastavi svoje razgovore s pretstavnicima francuske vojske kako bi temeljno proučio argumente generalštaba. On, međutim, moli da na to već sada skrenem pažnju svojoj vladi. Zatim je Bone izrazio uverenje da, iako je nemačko-češki sukob izazvalo pitanje nemačke manjine, ipak, analizirajući taj sukob, treba gledati dalje od manjinskog problema i shvatiti da se ovde radi o očuvanju mira i obuzdavanju opasne nemačke ekspanzije u Srednjoj Evropi. „Postoji mnogo problema nacionalnih manjina, — rekao je moj sabesednik. — Danas se bavimo jednima, sutra ćemo se baviti drugima." To je, kako ja pretpostavljam, bila indirektna, dobronamerna aluzija na naše probleme nacionalnih manjina.

Zatim, prelazeći na pretresanje moje izjave, ministar Bone je rekao da francuska vlada u vezi s problemom Čehoslovačke ne traži od Poljske ništa, ali bi želela da računa na našu saradnju u stvari očuvanja mira, kao i u suprotstavljanju nemačkoj ekspanziji. Ako poljska vlada smatra da joj je nemogućno da Berlinu podnese deklaraciju, sličnu izjavi engleske vlade, ona bi mogla da objavi takvu deklaraciju koja ne bi sadržavala nikakvu novu obavezu, ali u kojoj bi bilo proklamovano da poljska vlada smatra neophodnim preduzimanje svih mera za očuvanje mira, da izvesni događaji mogu dovesti do opšteg sukoba i da, najzad, u takvoj situaciji Poljska neće ostati po strani i još ne zna kojoj bi od zaraćenih strana ona morala da priđe. Bone moli g. ministra da prouči pitanje da još postoji mogućnost da mi objavimo takvu ili sličnu deklaraciju i da mu na to odgovorimo.

Zatim je ministar Bone, očigledno naglašujući taj problem, počeo opširno da govori o odnosima sa Sovjetskom Rusijom u danoj situaciji i u izvesnoj odvojenosti od nje. Francusko-sovjetski pakt je veoma "uslovan" i francuska vlada ni najmanje ne teži da se na njega oslanja. On će igrati ulogu i imati značaja samo u vezi s tim kako će Francuska reagirati na kolebanja Poljske. Ministar Bone lično nije pristalica saradnje s komunizmom. Francuska vlada bi htela da se potpuno osloni na Poljsku i da sarađuje s njom. Ona želi da učvrsti, precizira i proširi naše savezničke odnose. Ministar Bone bio bi naročito zadovoljan kada bi, pošto se razjasni pitanje saradnje s Poljskom, mogao da izjavi Sovjetima da Francuskoj nije potrebna njihova pomoć.

Ne treba, međutim, zaboravljati pozitivne strane francusko-sovjetskog pakta. U slučaju rata s Nemačkom pakt će služiti kao osnov po kome će se moći zahtevati da Moskva pruža takvu pomoć u materijalu i sirovinama kakva bude potrebna. U izvesnoj situaciji Poljska može da se koristi paktom.

Pod današnjim uslovima može se tvrditi da francusko-sovjetski ugovor neće biti potreban i neće igrati značajnu ulogu ako francusko-poljski savez u potpunosti stupi u dejstvo.

Pošto je tako osvetlio probleme Sovjetske Rusije, ministar Bone je prešao na pitanje naše manjine u Čehoslovačkoj. Pri tome je pokazao ne samo uznemirenost, već i izvesnu razdraženost. Potrudiću se da ono o čemu je govorio iznesem u sledećim redovima:

Adolf Hitler u Parizu 1933.

Pitanje poljske manjine u Čehoslovačkoj nije jednako s pitanjem nemačke manjine, kako s gledišta broja stanovništva koje dolazi u obzir u oba slučaja, tako i usled toga što je u pitanju poljske manjine zainteresovana država koja je s Francuskom vezana savezom. Osim toga, ta se manjina nalazi na teritoriji države koja je u prijateljstvu s Francuskom. Sa sigurnošću se može reći da će Čehoslovačka posle rešenja pitanja nemačke manjine morati da pristupi rešenju pitanja poljske i drugih manjina.

Međutim, po mišljenju g. ministra, bilo bi krajnje ne prijatno i neshvatljivo ako bi poljski zahtevi po pitanju manjine stvorili takvu situaciju koja bi dovela do novog zaoštravanja situacije, što se može očekivati u momentu rešavanja pitanja Sudeta. Francuska vlada pridaje veliki značaj pitanju poljske manjine. To, međutim, za poljsku vladu ne sme biti polazna tačka za akcije koje bi mogle da dovedu do još većih komplikacija i da ometu poljsku vladu da se pozitivno odnosi prema francusko-engleskim naporima, usmerenim ka mirnom rešenju sukoba koji bi mogao da iskrsne između Nemačke i Čehoslovačke. Krajnje je neprijatno i opasno već samo to što g. ministar ne samo odbija da u Berlinu učini demarš, za koji je francuska vlada toliko zainteresovana, i da precizira stav Poljske u slučaju francusko-nemačkog sukoba, već pored toga postavlja nove zahteve i to u tako oštroj formi, da to nosi u sebi nove teškoće i nove opasnosti.

Videći da ministar Bone, ili ne poznaje pitanje, ili je pak rđavo razumeo moju izjavu koju sam dao u ime g. ministra, ili je želeo da je rđavo razume, što je manje verovatno, prekinuo sam ga u zaključcima, tvrdeći da se u danom slučaju s naše strane ne postavlja nijedan novi zahtev.

Ministar Bone je odgovorio da je možda pretpostavka o prisajedinjenju cele Čehoslovačke Nemačkoj samo hipoteza, dok, međutim, Geringov plan o podeli Čehoslovačke između Nemačke i Mađarske i ustupanju Tešinske Šlezije Poljskoj nije nikakva tajna. Realizacija toga plana značila bi isto što i aneksija cele Čehoslovačke, a aneksija teritorije na kojoj živi nemačka manjina znatno bi pogoršala položaj Poljske u vojnom pogledu

Pitanje o našoj manjini u Čehoslovačkoj postoji odavno i za sve to vreme praška vlada nije za njegovo rešenje učinila ništa osim obećanja. Nikakve rezultate nisu dali ni dugogodišnja naklonost i uticaj francuske vlade. Mi ni u kom slučaju ne smemo, čak ni za trenutak, dozvoliti da se problem poljske manjine rešava posle rešenja pitanja sudetskih Nemaca. Taj problem mora biti rešen istovremeno i potpuno analogno s rešenjem pitanja Nemaca. Broj stanovnika tu ne igra nikakvu ulogu i nema nikakva značaja.

Uostalom, ako se ne varam, čehoslovački poslanik u Varšavi izjavio je g. ministru pre jedno dve nedelje da nam češka vlada priznaje pravo na princip najpovoljnijeg rešenja u pogledu poljske nacionalne manjine, tj. unapred pristaje da se poljskoj manjini dadu ona ista prava koja budu priznata nemačkoj manjini.

Pitanje poljske manjine u Čehoslovačkoj nije jednako s pitanjem nemačke manjine, kako s gledišta broja stanovništva koje dolazi u obzir u oba slučaja, tako i usled toga što je u pitanju poljske manjine zainteresovana država koja je s Francuskom vezana savezom. Osim toga, ta se manjina nalazi na teritoriji države koja je u prijateljstvu s Francuskom. Sa sigurnošću se može reći da će Čehoslovačka posle rešenja pitanja nemačke manjine morati da pristupi rešenju pitanja poljske i drugih manjina

Ne razumem zašto specijalna izjava g. ministra po tom pitanju izaziva takvu uznemirenost i uzbuđenje, kad ona ima za cilj da obavesti francusku vladu o našem stavu i našem položaju, kao i o značaju tog problema. Valjda ministar Bone ne misli da bismo mogli i hteli da čekamo rešenje pitanja naše manjine dotle dok ne bude, kao što se nadam, uspešno rešen problem sudetskih Nemaca. S rešenjem problema sudetskih Nemaca doći će kraj i onoj napetosti u kojoj živimo, uticaj državne uprave u Pragu biće isti kao što je bio i pre sukoba, a Čehoslovačka će se vratiti svojoj ranijoj politici neispunjavanja obećanja. To bi bilo suviše naivno, i poljsko javno mnjenje neće shvatiti takvu politiku i neće se s njom pomiriti.

Mislim da će ministar Bone, ako ovom pitanju posveti pažnju i detaljno ga prouči, razumeti da je stav koji mi zauzimamo ispravan i neophodan.

Posle mog gorenavedenog odgovora ministar Bone je znatno ublažio ton razgovora, a donekle je promenio i svoj stav prema problemu i nije se više vraćao tezi zasebnog rešenja pitanja naše manjine, trudeći se dalje da objasni kako tome pitanju ne treba da pridajemo veliku političku važnost, da će ono biti najzad rešeno i da će francuska vlada voditi računa o njegovu rešenju.

Iznoseći svoje argumente, Bone je rekao da bi želeo da se mi konkretno izjasnimo kakva prava tražimo za našu manjinu. Odgovorio sam mu da mi, izbegavajući suvišne komplikacije i uzimajući u obzir da je naša manjina brojno manje značajna u poređenju s drugim manjinama, u stvari, tražimo samo da se s našom manjinom postupa kao s manjinom koja ima ista prava kao i brojno veće manjine. Pošto sam na taj način opovrgnuo argumente ministra Bonea po pitanju manjine, izjavio sam da ću Vas o svim njegovim primedbama i pitanjima obavestiti i čekati dalje instrukcije. Sada bih hteo, rekao sam Boneu, da kažem svoje lično mišljenje u pogledu nekih svojih zapažanja.

S rešenjem problema sudetskih Nemaca doći će kraj i onoj napetosti u kojoj živimo, uticaj državne uprave u Pragu biće isti kao što je bio i pre sukoba, a Čehoslovačka će se vratiti svojoj ranijoj politici neispunjavanja obećanja. To bi bilo suviše naivno, i poljsko javno mnjenje neće shvatiti takvu politiku i neće se s njom pomiriti

Što se tiče mišljenja generala Gamlena da će naš strategiski položaj biti znatno pogoršan ako Nemačka zauzme celu Čehoslovačku, i pored toga što nisam vojnik, mislim da je on potpuno u pravu. Samo ja ne razumem zašto se tome posvećuje tolika pažnja, jer, po mome mišljenju, ta je pretpostavka čisto teoriska i sasvim isključena. Ja ne znam da li Hitler želi autonomiju sudetskih Nemaca ili aneksiju teritorije na kojoj oni žive. Nikada, međutim, nisam čuo da on želi prisajedinjenje cele Čehoslovačke. Zato smatram da su raspravljanja o situaciji, koju je general Gamlen verovatno pravilno ocenio, bespredmetna. Što se pak tiče našeg eventualnog demarša u Berlipu u cilju ublaženja situacije, o kome je govorio ministar Bone, smatram da smo u svoje vreme već preduzeli upravo ono što je on tražio. Mi to nismo učinili u formi demarša u Berlinu, već u vezi s telegramom u listu „Ivning standard",kada smo u svom demantiju preko štampe izjavili da u slučaju velikih komplikacija zadržimo sebi pravo da donosimo odluke. Podvukao sam tu činjenicu treba smatrati kao naš znatan doprinos naporima za očuvanje mira.

Najzad sam dodao da moram napomenuti, kako bi se izbegli nesporazumi i nejasnosti, da je u pregovorima generala Gamlena s maršalom Riđ-Smiglijem general Gamlen pokrenuo pitanje o eventualnoj materijalnoj pomoći i pomoći u sirovinama od Sovjetske Rusije, dok je, međutim, maršal Riđ-Smigli odlučno odbio bilo kakve pregovore ili diskusiju po toj temi. Zato nije mogućno pozivati se na pregovore naših vojnih krugova. Po pitanju Sovjetske Rusije nisam rekao ni reči, imajući u vidu da se sadržaj instrukcija g. ministra svodio na to da se ova tema pretresa, i shvatajući da u današnjoj situaciji to pitanje nije umesno. Na ove moje kratke primedbe ministar Bone je odgovorio da je možda pretpostavka o prisajedinjenju cele Čehoslovačke Nemačkoj samo hipoteza, dok, međutim, Geringov plan o podeli Čehoslovačke između Nemačke i Mađarske i ustupanju Tešinske Šlezije Poljskoj nije nikakva tajna. Realizacija toga plana značila bi isto što i aneksija cele Čehoslovačke, a aneksija teritorije na kojoj živi nemačka manjina znatno bi pogoršala položaj Poljske u vojnom pogledu.

Odgovorio sam da je, po mome mišljenju, apsolutno nerazumna pretpostavka da bi u XX veku, posle velikog rata, čiji je rezultat bio triumf nacionalnog načela, ma koja država, čak i jača od Nemačke, mogla da prisajedini teritorije koje naseljavaju drugi narodi protiv njihove volje. Izneo sam pretpostavku da će Česi, ako su odlučno rešeni da se bore za sudetske krajeve, braniti Prag do poslednje kapi krvi. Složio sam se da je tačno mišljenje da će se, u slučaju ako se sadašnji sukob završi prisajedinjenjem Sudetske oblasti Nemačkoj, strategijski položaj Čehoslovačke pogoršati. Koristeći moju napomenu o pregovorima između maršala Riđ-Smiglija i generala Gamlena u pogledu eventualne pomoći Sovjetske Rusije, ministar Bone se vratio na pretresanje pitanja francusko-sovjetskog pakta i rekao sledeće:

Ministar Bone je odgovorio da je možda pretpostavka o prisajedinjenju cele Čehoslovačke Nemačkoj samo hipoteza, dok, međutim, Geringov plan o podeli Čehoslovačke između Nemačke i Mađarske i ustupanju Tešinske Šlezije Poljskoj nije nikakva tajna. Realizacija toga plana značila bi isto što i aneksija cele Čehoslovačke, a aneksija teritorije na kojoj živi nemačka manjina znatno bi pogoršala položaj Poljske u vojnom po gledu

Ako između Poljske i Nemačke dođe do sukoba, onda francusko-sovjetski pakt može za Poljsku da odigra pozitivnu ulogu, prvo, otklanjanjem eventualne borbe na dva fronta, i drugo, stvaranjem mogućnosti za dobijanje materijalne pomoći i pomoći u sirovinama. Mišljenje da je između Nemačke i Poljske sukob mogućan ne podleže nikakvoj sumnji. Još je Štrezeman u ličnim razgovorima s ministrom Boneom odlučno tvrdio da Nemačka neće nikad pristati na današnju granicu s Poljskom. Teško je pretpostaviti da se ovo gledište Nemačke iz osnova promenilo posle dolaska nacional-socijalista na vlast. U vezi s tim poboljšanje odnosa s Rusijom bez sumnje je korisno za Poljsku.

Zatim je ministar Bone ponovo pokrenuo pitanje manjine, podvlačeći da mi ne smemo praviti suviše dalekosežne zaključke u pogledu tako važnog problema kao što je očuvanje mira u Evropi. Po njegovu mišljenju, mi treba da povedemo računa o javnom mnjenju Francuske. Demanti koji je objavljen posle telegrama u „Ivning standardu", ostavio je na francusko javno mnjenje najteži utisak. Francuska javnost preživljuje veliko razočarenje u vezi sa stavom Poljske i nema sumnje da bi ona bila veoma uzbuđena kada bi saznala da je Poljska ne samo odbila da učini demarš u Berlinu i precizira svoj stav u slučaju francusko-nemačkog rata, nego je spremna da još više pogorša situaciju, postavljajući svoje zahteve u vrlo oštroj formi. Treba biti oprezan. Bilo bi veoma poželjno da poljska vlada pronađe odgovarajuću formu kao potvrdu da ona učestvuje u naporima usmerenim mirnom rešenju sukoba, kao i da ih visoko ceni.

Odgovorio sam otprilike sledeće:

Čudi nas da je naš demanti ostavio tako težak utisak na javno mnjenje Francuske, pretpostavljajući da je on isto tako bio primljen i u Berlinu. Smatramo da naš demanti treba oceniti kao bitan doprinos stvari očuvanja mira. Raduje me što je ministar Bone pokrenuo pitanje javnog mnjenja, jer bih hteo da mu skrenem pažnju na potrebu čuvanja opreznosti u tom pogledu, kao i na potrebu da Ke d'Orsej povede računa o stavu francuske štampe. Napomenuo sam da su u poljskoj javnosti još žive one nemile uspomene na nepovoljno držanje celokupne francuske štampe prema nama u trenutku velikih teškoća koje je Poljska preživljavala za vreme incidenta s Litvanijom. Sećam se nečuvenog držanja francuske diplomatije prilikom rešavanja za Poljsku tako važnog životnog problema. U naše se sećanje duboko urezao utisak da u tom za Poljsku važnom trenutku Francuska ne samo da nije bila uz nas, već je, naprotiv, zapostavljajući naše interese, bila zaokupljena pitanjem eventualnog prolaza sovjetske vojske preko tuđih teritorija u slučaju rata s Nemačkom. U takvim uslovima ma kakvi novi ispadi francuske štampe bili bi više nego nepoželjni.

Tu je ministar Bone pokušao da me uveri da je Francuska ipak savetovala Litvaniji da se s nama pomiri, na što sam ja odgovorio da ne bih želeo počinjati diskusiju o toj temi, jer bi to bilo suviše teško, a želeo bih da tu stvar zaboravim. Zatim sam u prijateljskoj formi, ali odlučno, izjavio da je u sadašnjem trenutku naša najvažnija dužnost da uložimo sve napore usmerene na uzajamno razumevanje interesa i položaja naših država. Mi se nalazimo na dva različita kraja Evrope i zato možemo imati različite interese i različita shvatanja, ali mi smo saveznici. Poljska se nalazi u onom delu Evrope u kome se politika sprovodi bez obzira na naše interese, a često i protiv njih. Ta politika je jedan od uzroka današnje situacije i to treba takođe imati na umu.

Mislim da će francuska vlada pravilno oceniti izjavu g. ministra o našoj spremnosti da diskutujemo o svim pitanjima današnje situacije.

Na ovu moju izjavu ministar Bone je reagirao veoma živo i čak, rekao bih, srdačno, izjavivši da francuska vlada želi da s nama uspostavi najtešnji kontakt, da ona visoko ceni taj kontakt i da bi on želeo da se sa mnom češće viđa, kako bi imao mogućnosti da pretrese svaku fazu događaja koji se tako brzo odvijaju. Odgovorio sam da ću biti uvek spreman da mu se nađem na usluzi i, čim mi se ukaže mogućnost da saopštim nešto korisno — da na svoju inicijativu izmenjam s njim mišljenje. Time smo završili razgovor, koji je trajao 1 sat i 15 minuta i koji je, i pored nekih tugaljivih momenata, imao prijateljski karakter...Ovde treba još da dodam da se za vreme razgovora ministar Bone setio podrške koju Francuska ima ne samo od Engleske, već i od Sjedinjenih Američkih Država. Verovatno je mislio na izjavu pomoćnika državnog sekretara Samnera Velsa, objavljenu u današnjim telegramima, koju francuska štampa smatra kao dokaz da su simpatije Amerikanaca na strani Francuske, Engleske i Čehoslovačke.

Potpuno sam uveren da do sinoć ništa više nije stiglo iz Vašingtona. Ambasador Bjulit mi je rekao da je ministar Bone u razgovoru s njim izjavio da ne dopušta pomisao da bi Sjedinjene Države mogle podržati i francuski demarš u Berlinu i da je od ambasadora Bjulita dobio odgovor da je to zaista tako. Gore izloženo potvrđuje mišljenje koliko olako ministar Bone tvrdi da pomenuta država stoji na strani Francuske.

AMBASADOR POLJSKE REPUBLIKE

(U sledećem nastavku:Izveštaj nemačkog ambasadora
u Londonu fon Dirksena ministarstvu spoljnih poslova)