TAKO JE POČEO DRUGI SVETSKI RAT: Iz tajnih arhiva nemačkog MIP (6)

Engleska i Nemačka bi mogle, ako se dogovore, da podele svet

Piše: Vladan Dinić 

Dnevni "SVEDOK" on-line u više nastavaka obelodanjuje dokumenta i materijala iz arhiva Ministarstva spoljnih poslova Nemačke (1937.-1938.) uoči Drugog svetskog rata...

x x x x x

Kad sve velike sila naglas viču - mir, svi ostali toga časa moraju postati, bar, oprezni! Nedeljnik "Svedok" dokopavši se dela dokumenata i materijala iz Arhiva Ministasrtva spoljnih poslova Nemačke iz perioda 1937.-1939. godine, prepiske najviših državnika Evrope toga doba ( oko kojih su se, svojevremeno, "svađali" Amerikanci, Rusi, Englezi, Francuzi, "basirali" Italijani oko "obrade" tih papira, u nekoliko narednih brova prezentiraće vam činjenice - kako je stvarno ( i zašto) počeo II svetski rat i da li je mogao da se izbegne?! Istovremeno, gro ovih materijala posvećen je sukobu Nemačke i Čehoslovačke i kako je to Evropa, zarad mira u Evropi, savetovala Čehoslovačkoj da se mirno odrekne velikog dela svoje teritorije (gde je većinsko stanovništvo bilo - nemačkog porekla) i kako je Čehoslovačka ostala bez tog dela teritorije zemlje. Uverićete se, verujemo, i u "iskrene" namere Evrope da brani međunarodni poredak... Podseti li vas to na nešto što se sad ovde, na ovim prostorima događa, svaka sličnost je - (ne)namerna!?

x x x x x

IZVEŠTAJ NEMAČKOG AMBASADORA U LONDONU FON DIRKSENA MINISTARSTVU SPOLjNIH POSLOVA

Poverljivo

POLITIČKI IZVEŠTAJ

London, 10 jula 1938 god.

MSP, Berlin

Dopuna uz izveštaj A Br. 2589 od 10 juna o. g.

Sadržaj: Današnje stanje nemačko-engleskih odnosa.

I. U istoriji nemačko-engleskih odnosa, izgleda, još nije bilo primera da su oni u jednom tako kratkom periodu bili predmet tako detaljnog pretresanja, skoro bi se moglo reći — tako poremećeni, kao u toku tri poslednja meseca. Teško iskušenje za političke odnose bili su anšlus Austrije i čehoslovačka kriza; problem austriskih dugova izazvao je pretresanje pitanja o privrednim i finansijskim odnosima između obe zemlje; englesko otkazivanje sporazuma o pasošima ugrozilo je putnički saobraćaj, a samim tim i normalnu mogućnost zbliženja; vojne i privredne pripreme engleske vlade za rat, a naročito organizovanje vazdušne odbrane, izazvali su u mašti stanovništva avet bliskog rata; povodom prisajedinjenja Austrije i "stvari Nimelera" ponovo su se pojavili već skoro zaboravljeni agitacioni kompleksi, kao što je jevrejsko i crkveno pitanje. Temelji na kojima su počivali nemačko-engleski odnosi poljuljali su se; počeli su da im prete udarci spolja: prvi put posle svršetka svetskog rata dogodilo se da je ne nemačko-francuski, već nemačko-engleski sukob (razume se uz učešće Francuske, Čehoslovačke itd.) bio osvetljen zaslepljujućim reflektorima svetske štampe. Taj razvoj događaja, koji ugrožava mir, nastavio se i pored toga što Nemačka, čak i po mišljenju njenih neprijatelja, nije izvršila nijedan akt koji bi mogao ugroziti mir, i pored toga što se u Engleskoj na vlasti nalazi vlada Čemberlen—Halifaks, čija je prva i najvažnija tačka u programu bila i ostala politika sporazuma s totalitarnim državama.

Anallza uzroka koji su izazvali takav razvoj događaja i pronalaženje sredstava koja bi mogla da otklone ovo preteće stanje postaje, prema tome, najneodložnija potreba.

II. Kao najbitniji uzroci takvog razvoja događaja koji vode krizi u nemačko-engleskim odnosima mogli bi se, po mome mišljenju, navesti sledeći:

1) U toku poslednjih meseci opažala se dosad neviđena, grozničava, izrazito dosledna delatnost tri osnovne pokretačke snage — jevrejstva, komunističke internacionale i nacionalističkih grupa u pojedinim zemljama — usmerena na uništenje Nemačke putem otpočinjanja rata protiv nje od  svetske koalicije pre no što bi uspela da povrati svoj položaj svetske države; te snage odavno nisu dejstvovale tako dosledno i grozničavo kao poslednjih meseci. Posle čitavog niza neuspelih pokušaja da se izazove novi svetski rat, na primer: bombardovanje krstarice "Lajpcig", širenje senzacionalnih vesti o nemačkim namerama u pogledu Maroka, pokušaji druge Blumove vlade u martu mesecu ove godine da iskoristi  kadrovske francuske divizije u Španiji — ove iste snage ponovo su pokušale da putem isceniranja češke krize nahuškaju svetsku koaliciju protiv Nemačke. Te su akcije pripremane, sprovođene i, posle neuspeha, zavere, nastavljene kampanjom u štampi, za koju je trebalo da pruži materijal obnavljanje jevrejskog problema u Austriji i sukob s crkvom u Nemačkoj.

Teško iskušenje za političke odnose bili su anšlus Austrije i čehoslovačka kriza; problem austriskih dugova izazvao je pretresanje pitanja o privrednim i finansijskim odnosima između obe zemlje; englesko otkazivanje sporazuma o pasošima ugrozilo je putnički saobraćaj, a samim tim i normalnu mogućnost zbliženja; vojne i privredne pripreme engleske vlade za rat, a naročito organizovanje vazdušne odbrane, izazvali su u mašti stanovništva avet bliskog rata; povodom prisajedinjenja Austrije i "stvari Nimelera" ponovo su se pojavili već skoro zaboravljeni agitacioni kompleksi, kao što je jevrejsko i crkveno pitanje

2) Sve ove mračne mahinacije našle su utoliko plodnije tlo u engleskom javnom mnjenju, što se anšlus Austrije najdublje kosnuo političkog "vjeruju" Engleza. Ponovo su oživele stare fraze o pravu malih naroda na život, o demokratiji, o Društvu naroda, o gvozdenoj pesnici militarizma, koje su uzrujale i potresle prosečnog Engleza koji se lako odaziva svakom apelu na njegovu sentimentalnost. Međutim, mnogo je veći značaj imala činjenica što su Englezi, koji ostvaruju političko rukovodstvo, uobrazili da su ih nadmudrili u taktičkom pogledu i da su na kontinentu ugrožene njihove pozicije velike države. Zajedno s čisto ljudskom težnjom "ne dati se prevariti još jednom" učvrstila se politička odluka da se čak i po cenu rata suprotstavi daljim pokušajima promene odnosa snaga na kontinentu bez prethodnog sporazuma s Engleskom. Ta odluka bila je prvi put izražena za vreme češke krize.

Temelji na kojima su počivali nemačko-engleski odnosi poljuljali su se; počeli su da im prete udarci spolja: prvi put posle svršetka svetskog rata dogodilo se da je ne nemačko-francuski, već nemačko-engleski sukob (razume se uz učešće Francuske, Čehoslovačke itd.) bio osvetljen zaslepljujućim reflektorima svetske štampe

3) Uz ovaj opšti stav engleskog javnog mnjenja nadovezalo se još i opšte stanje duhova, koje je u demokratskoj zemlji nerazdvojno povezano s povećanjem naoružanja. Za uklanjanje opozicije, za sprovođenje kredita za naoružanje, za obezbeđenje dovoljnog broja dobrovoljaca za armiju i vazdušnu odbranu bilo je potrebno da se potstakne stanovništvo. Taj se cilj mogao postići samo u slučaju kad bi se javnosti ne samo teoriski dokazalo da zaista postoji opasnost od rata, već i ukazalo na određenog neprijatelja. Svi ti razlozi i tendencije doveli su do stvaranja jedne takve atmosfere koja je izazvala patološki strah pred eventualnim napadom od eventualnog neprijatelja. A taj eventualni neprijatelj mogla bi biti samo Nemačka.

4) Ovaj tok događaja bio je ubrzan time što se sav kompleks nemačko-engleskih odnosa sve više i više uvlačio u vrtlog engleske unutrašnje politike. Zato što je Čemberlen kao glavni cilj svoje delatnosti postavio postizanje sporazuma s autoritativnim državama mimo Društva naroda i pod tom parolom izbacio Idna, on je samim tim, pošto je zaključen ugovor između Engleske i Italije, omogućio svojim protivnicima da sve svoje napade upere protiv nemačko-engleskog sporazuma. tačnije rečeno — protiv nemogućnosti tog sporazuma, i da stvore od toga najvažniji i najbliži cilj svog napada. Jer otsustvo takvog sporazuma moralo je istovremeno da svede na apsurd najvažniju Čemberlenovu tezu. Zato su napadi engleske štampe protiv tobožnjeg nasilja nad Austrijom i protiv namere Nemačke da anektira Češku u isto vreme navraćali vodu na vodenicu Čemberlenovih neprijatelja.

Artur Nevil Čemberlen

Da Čemberlenovi neprijatelji izaberu kao objekat direktnog i indirektnog napada baš englesko-nemačke odnose, bili su odlučujući sledeći motivi unutrašnje političke taktike: parlamentarna opozicija — laburistička stranka i liberali — usled prilično komplikovanog razvoja došla je na to da je za polaznu bazu svojih napada izabrala spoljnu, a ne unutrašnju politiku. Ovde su oni za svoj napad imali već gotov objekat, na koji su mogli da sruče svoju mržnju protiv autoritativnog državnog rukovodstva Nemačke. Isto se može reći i u pogledu Čemberlenovih neprijatelja u njegovoj partiji: Idna i Čerčilove grupe, iako su ovde igrali ulogu sasvim drugi razlozi. Idn i njegove pristalice, koji su polazili od tvrđenja da se autoritativne države mogu ukrotiti samo putem neposredne pretnje ratom stoje pod uticajem parlamentarne opozicije. Čerčil sa svojim pristalicama vidi u optuživanju vlade zbog neaktivnosti na stvaranju sigurne odbrane zemlje protiv eventualnih napada — naravno od strane Nemačke — naJlakšu mogućnost za obaranje Čemberlena i dolazak na vlast. Samo po sebi se razume da oni smatraju da će napad doći iz vazduha, tj. s one strane prema kojoj je prosečan Englez postao naročito osetljiv — isto tako kao što je pre rata bio osetljiv prema svemu što je bilo u vezi s „nemačkom Luxus Flotte“. Zato je Čemberlen, da bi se spasao od napada opozicije, bio prinuđen da prosto izbaci svoje ministre vazduhoplovstva Vintertona i Suintona; to takođe objašnjava i ispad poslanika Sandisa protiv nedovoljnih priprema u oblasti protivavionske artilerije. Svi ti manevri, koje je uglavnom uslovila unutrašnja politika, u znatnoj su meri prikazali Nemačku u očima prosečnog Engleza kao eventualnog napadača s kojim će se možda uskoro morati boriti.

Taj razvoj događaja, koji ugrožava mir, nastavio se i pored toga što Nemačka, čak i po mišljenju njenih neprijatelja, nije izvršila nijedan akt koji bi mogao ugroziti mir, i pored toga što se u Engleskoj na vlasti nalazi vlada Čemberlen—Halifaks, čija je prva i najvažnija tačka u programu bila i ostala politika sporazuma s totalitarnim državama

Rezultat tog unutrašnjeg i spoljašnjeg razvitka nemačko-engleskih odnosa je činjenica da su uzajamni odnosi između obeju zemalja potpuno neodređeni. Pokušaji kompromisa koji su činjeni u pregovorima od jeseni 1937 do 1938 godine bili su prekinuti posle Čemberlenove izjave od 23 marta ove godine u vezi s prisajedinjenjem Austrije. Od dva postojeća oslonca na koja se čak i u kritična vremena oslanjala poljuljana zgrada spoljno-političkih odnosa: privrednog sporazuma i sporazuma o ograničenju flote — privredni sporazum je potkopan zbog pitanja austriskih dugova; novi sporazum bio je, međutim, potvrđen i imao je opšti povoljan uticaj sporedna značaja. Sporazum o floti pretrpeo je izmene usled razvoja politike pomorskog naoružanja koju sprovode velike države; politički značaj ovog sporazuma bio je potkopan uverenjem koje se poslednjih godina, a naročito poslednjih meseci, širilo u Engleskoj da je mesto pomorske flote eventualnog neprijatelja sada za bezbednost Engleske najopasnijim faktorom postala vazdušna flota. Nisu potrebni opširni dokazi da bi se shvatila potreba da se dođe do opšteg regulisanja nemačko-engleskih odnosa. kako bi se sprečio takav razvoj događaja koji u sebi krije ozbiljnu opasnost rata.

III. Preduslovi, koji su neophodni za mogućnost opšteg regulisanja postojećih problema, nastalih između obeju zemalja, mogu se označiti sledećim pitanjima:

1) Da li je razvoj događaja u toku poslednjih meseci uništio ili smanjio spremnost Čemberlenove vlade da traži kompromis s Nemačkom?

2) Da li je Čemberlenova vlada dovoljno jaka da u pogledu Nemačke sprovodi politiku kompromisa?

Po prvom pitanju: udarac koji je došao kao posledica prisajedinjenja Austrije izazvao je, kao što je poznato, reakciju, ali je bio relativno brzo prebrođen. Greške engleske spoljne politike, učinjene za vreme češke krize, bile su veoma brzo primljene kao takve i bili su preduzeti koraci da se one prebrode izjavom da je lojalnost Nemačke dokazana, ćutanjem u odgovor na žestoke napade nemačke štampe, Halifaksovom izjavom u Gornjem domu koja je bila prijateljska u pogledu Nemačke, Halifaksovom izjavom u Kraljevskom institutu za međunarodne odnose koja je bila u duhu nemačkog gledišta. Čemberlenovim govorom u Kateringu i Halifaksovom izjavom pretstavnicima štampe od 11 jula.

Halifaks

Iz svih ovih izjava odgovornih engleskih državnika, koje su bile potkrepljene i razjašnjene u razgovorima sa mnom, jasno se vidi stalna želja za sporazumom s Nemačkom, istina, sa sve jačom tendencijom da se inicijativa za obnavljanje tih pregovora prepusti Nemačkoj. Katkad se ta gotovost za kompromis podudara s izvesnim razvedravanjem u čehoslovačkom pitanju.

U Londonu žele da ovo pitanje, kao ognjište novog svetskog rata, isključe iz oblasti neposredne opasnosti, makar i putem privremenog i probnog sporazuma između sudetskih Nemaca i čehoslovačke vlade, pre nego što se pristupi takvom dalekosežnom novom političkom poduhvatu kao što je pokušaj sporazuma s Nemačkom.

 Po drugom pitanju: u toku poslednjih meseci Čemberlenova vlada bila je izložena sve jačim napadima svojih protivnika, pri čemu nije uspela da postigne odgovarajuće ubedljive uspehe. Jedini značajni uspeh — sporazum sa Irskom — prećutkuje se. Englesko-italijanski sporazum do danas nije stupio na snagu, jer nije bio ispunjen uslov u odnosu na događaje u Španiji. Primanje plana pročešljavanja takođe nije moglo biti prikazano kao uspeh, jer je njegovo izvršenje uopšte sumnjivo i u najboljem slučaju za to bi bilo potrebno nekoliko meseci. Odnosi s Nemačkom, u koju opozicija i štampa sve više i više sumnjaju i napadaju je, bili su za sve ovo vreme zategnuti i nije moglo biti ni govora da je postignut neki sporazum. Čemberlenov spoljnopolitički program, čiji je cilj bio postizanje sporazuma s totalitarnim državama, ni u kom slučaju nije imao potpuni uspeh; u najboljem slučaju pojavile su se menice sa sumnjivim plaćanjem poveriocu, s druge strane, napadi opozicije naneli su vladi nekoliko osetnih rana: ministri Vinterton i Suinton morali su biti otstranjeni iz sastava vlade da bi se vlada spasla prebacivanja zbog nedovoljne aktivnosti po pitanju vazdušnog naoružanja. Sukob između Sandisa i Hor Beliše, koji je nastao zbog prekršaja vojničkih tajni ili parlamentarnih privilegija, u najboljem slučaju je — remi. Čemberlenove izjave u pogledu agrarnih mogućnosti i ograničavanja Engleske naljutile su engleske poljoprivrednike, tj. jezgro konzervativnih birača. Međutim, i pored svih napada, ne izgleda verovatno da će vladi zapretiti ozbiljna opasnost pre letnjeg odmora. Meseci letnjeg odmora, ukoliko prođu bez opasnih momenata u spoljnoj politici, doneće smirenje. Uz poverenje koje najširi birački krugovi imaju u nepodmitljivu ličnost i čvrstu ruku Čemberlena doći će i uverenje da opozicija nema nijednog čoveka koji bi bio ravan njemu. Kod širokih masa engleskog naroda postoji želja da dođe do sporazuma s Nemačkom i ta želja je popularna.

Posle nekoliko meseci mirnijeg razvoja Čemberlen i Halifaks će imati kako odlučnosti tako i sigurnosti s gledišta unutrašnje politike da pristupe poslednjem i najvažnijem zadatku engleske politike: postizanju sporazuma s Nemačkom.

IV. Rezimirajući može se utvrditi sledeće:

1) Nemačko-engleski odnosi u celini nalaze se u stanju neodređenosti i krajnje zategnutosti. Oni treba da se regulišu — da se bar učini pokušaj za njihovo regulisanje — ako se želi izbeći da engleska vlada (sadašnja ili buduća) ne stekne čvrsto ubeđenje, kao što je to bilo pred 1914 godinu, da je preduslov za bezbednost Britanske Imperije slom Nemačke uz pomoć svetske koalicije.

2) Sadašnja engleska vlada prva je posleratna vlada koja je postavila traženje kompromisa s Nemačkom kao jednu od najbitnijih tačaka svog programa; zato ova vlada u pogledu Nemačke pokazuje maksimum razumevanja, kakav samo može da pokaže koja bilo od mogućnih kombinacija engleskih političara. Ova vlada raspolaže unutrašnjom političkom snagom za rešenje ovog zadatka. Ona se približila razumevanju najbitnijih tačaka osnovnih zahteva koje Nemačka postavlja u pogledu otstranjivanja Sovjetskog Saveza od rešavanja sudbine Evrope, otstranjivanja Društva naroda u istom smislu, celishodnosti obostranih pregovora i ugovora. Nemačka nailazi na sve veće razumevanje od ove vlade u pogledu svojih zahteva po pitanju sudetskih Nemaca. Ona bi bila spremna i na veće žrtve radi zadovoljenja drugih opravdanih nemačkih zahteva, ali samo pod jednim uslovom: da se ovim ciljevima teži mirnim putem. U slučaju da Nemačka za postizanje ovih ciljeva iskoristi vojna sredstva, Engleska će se, bez sumnje, odlučiti za rat na strani Francuske. Vojne pripreme za to već su dosta napredovale, a isto tako i pripreme vojno-ekonomskog karaktera; ideološka priprema engleskog naroda za taj slučaj, kao što su poslednji meseci pokazali, takođe je završena; probna politička mobilizacija u vreme češke krize dokazala je da je i spoljno- političko pribiranje snaga završeno u najmanju ruku u razmeri svetske koalicije 1914 god.

Zato će najneodložniji zadatak naše spoljne politike biti pokušaj da se postigne sporazum s Engleskom čim se za to u toku najbližih meseci stvore odgovarajući preduslovi.

Potpis: FON DIRKSEN

ČERČILOVA ZABELEŠKA O RAZGOVORU S RUKOVODIOCEM DANCIŠKIH FAŠISTA FERSTEROM

ZABELEŠKA

O RAZGOVORU MISTER ČERČILA Sa G. FERSTEROM 14 jula 1938. g.

Posle uobičajenog uvoda izjavio sam da me raduje što u Dancigu nisu uvedeni antisemitski zakoni. G. Ferster je rekao da jevrejsko pitanje u Dancigu nije aktuelno. Međutim on se trudio da sazna da li će ta forma zakonodavstva u Nemačkoj biti prepreka za postizanje međusobnog razumevanja s Engleskom. Odgovorio sam da je to — štetno podbadanje, ali ukoliko su njegovi uzroci razumljivi, to po svoj prilici neće pretstavljati apsolutnu prepreku za poslovni sporazum. On je, izgleda, ovoj tačci pridavao veliki značaj i u toku daljeg razgovora vraćao se na nju nekoliko puta.

G. Ferster me je pitao da li sam kadgod bio u njegovu kraju i predložio mi da ga posetim. Odgovorio sam da ću navratiti u Dancig ako pođem u Poljsku. On je zatim počeo insistirati da u Poljsku putujem preko Nemačke, kako bih se sastao s Hitlerom. Odgovorio sam da sumnjam da bi moglo biti koristi od razgovora između svemoćnog diktatora i privatnog lica i upitao sam nisu li avgust i septembar nezdravi meseci za posetu Nemačkoj. On je odgovorio da u Nemačkoj niko ne misli na rat, da pred njima stoje ogromni socijalni i kulturni zadaci za čije su ostvarenje potrebne mnoge i mnoge godine, da će se u septembru održati kongres partije i ne može bita: ni govora bilo o kakvim incidentima ili ozbiljnim komplikacijama u to vreme. Kada smo se još jednom vratili na tu tačku, g. Noje, Fersterov prevodilac, rekao je da situacija liči na onu iz 1914 godine kada u Nemačkoj niko nije mislio na rat, a u Engleskoj se svi bojali rata. Na to sam odgovorio da smo, na nesreću, mi bili u pravu.

G. Ferster je pitao kakvi uzroci postoje za rat, na što sam odgovorio ukazujući na položaj Čehoslovačke. Tu se mora naći neko rešenje, i ja sam mu rekao da će, prema utisku koji sam stekao iz razgovora s Henlajnom i Masarikom, to, po svoj prilici, biti mogućno čak i u okviru čehoslovačke države. Uveravao sam ga da će Engleska i Francuska uložiti sve napore da bi nagovorile prašku vladu da da svoj pristanak, na što je on primetio da je uticaj Moskve potstakao čehoslovačku vladu da u poslednje vreme ponovo zauzme nepomirljiviji i bezobzirniji stav. Ferster je pitao šta će se desiti ako Česi odbiju da postupe prema savetima Engleske i Francuske. Na to sam odgovorio: ubeđen sam da će oni to učiniti. On je pomalo zajedljivo izjavio da se nada da će se to uskoro desiti.

U toku poslednjih meseci opažala se dosad neviđena, grozničava, izrazito dosledna delatnost tri osnovne pokretačke snage — jevrejstva, komunističke internacionale i nacionalističkih grupa u pojedinim zemljama — usmerena na uništenje Nemačke putem otpočinjanja rata protiv nje od  svetske koalicije pre no što bi uspela da povrati svoj položaj svetske države

Primetio sam da ne verujem da se Nemačka zaista plaši Rusije, na što je on odgovorio da se tačno zna da u Čehoslovačkoj postoje ruski aerodromi, sa kojih u roku od 30 minuta može biti izvršen napad na Berlin. Odgovorio sam da bi po mome mišljenju bilo potpuno mogućno uneti u opšteevropski sporazum jednu tačku koja bi Englesku i Francusku obavezala da priteknu svim svojim snagama u pomoć Nemačkoj u slučaju da ona postane žrtva neizazvanog napada Rusije preko Čehoslovačke ili ma na koji drugi način. On je pitao ko je nadležan da odredi ko je napadač. Na to sam odgovorio da će se napadačem smatrati ona nacija koja prva nasilno prekorači granice druge nacije.

Kazao sam da od g. Hitlera zavisi da li će steći trajnu slavu i doneti Nemačkoj i celom svetu ogromnu korist oslobodivši nas straha od rata koji nas tišti. On je rekao da je g. Hitler više puta predlagao razoružanje uz odgovarajuće mere drugih nacija; da su oni sami bezuspešno činili pokušaje jednostranog razoružanja i da Nemačka ne može ostati zemlja drugog reda kada joj preti opasnost napala od do zuba naoružanog suseda. Kazao sam da bismo mi u svakom slučaju mogli pokušati da postignemo sporazum u pogledu pravila o vođenju vazdušnog rata, na što je on odgovorio: Hitler je predlagao da se unište bombarderi, ali nije dobio nikakav odgovor; ako je potrebno ponovo pokrenuti ovo pitanje, onda Engleska mora da učini prvi korak.

Rekao sam: ja nisam protivnik snažne Nemačke i većina Engleza želi da Nemačka zauzme svoje mesto kao jedna od one dve ili tri države koje rukovode svetom; mi ne bismo pravili smetnje ni mirnom, postepenom porastu nemačkog trgovinskog uticaja u Dunavskom bazenu, ali bi svaka nasilna akcija skoro neizbežno dovela do svetskog rata. Stanje se sve više pogoršava. Sve zemlje bacaju svoja sredstva na naoružanje. Mi smo podigli fabrike čak u Kanadi, kako bismo u trećoj ili četvrtoj godini rata mogli raspolagati neograničenim brojem aviona. Od Hitlera zavisi da li će rasterati preteće oblake. Mi ćemo mu u tome pomoći.

G. Ferster je rekao da ne vidi nikakav realan osnov za sukob između Engleske i Nemačke; kada bi se samo Engleska i Nemačka dogovorile, mogle bi da podele između sebe ceo svet. (Prevodilac je našao za bolje da mi ovu poslednju primedbu ne prevodi).

Poseta se završila ponovnim pozivom da podsetim Hitlera i pitanjem da li ću moći da dođem ako dobijem; zvanični poziv; na to sam dao neodređen odgovor.

(Nastavlja se)