TAKO JE POČEO DRUGI SVETSKI RAT: Iz tajnih arhiva nemačkog MIP (7)

Priče o miru, priprema za rat

Priredio: Vladan Dinić

Dnevni SVEDOK on-line u više nastavaka obelodanjuje dokumenta i materijala iz arhiva Ministarstva spoljnih poslova Nemačke (1937.-1938.) uoči Drugog svetskog rata...

PISMO DRŽAVNOG POTSEKRETARA MSP NEMAČKE VERMANA

NEMAČKIM MISIJAMA U BUKUREŠTU I BEOGRADU

Berlin, 25. jula 1938. godine

Poverljivo

Nemačkoj misiji u Bukureštu

Nemačkoj misiji u Beogradu

Saznali smo iz pouzdanog izvora za slučaj koji se dogodio pre nekoliko nedelja, a koji se tiče stava Rumunije po pitanju prolaza sovjetske vojske preko rumunske teritorije.

Prema tom saopštenju, francuski ministar spoljnih poslova — u želji da što jače podvuče teškoće političke situacije Čehoslovačke — rekao je čehoslovačkom poslaniku u Parizu da mu je g. Komnen lično izjavio da Rumunija neće nikad dozvoliti sovjetskoj vojsci prolaz preko svoje teritorije. G. Bone je tobože dodao da je Rumunija dala slične izjave u Berlinu i Varšavi. Posle toga čehoslovački ministar spoljnih poslova je, navodno, telegrafisao g. Komnenu da on shvata stav Rumunije po tom pitanju, ali ga iznenađuje činjenica da je g. Komnen morao dati takvu izjavu u Berlinu. U svome odgovoru g. Komnen je tobože poricao da je u Berlinu dao sličnu izjavu. On je rekao da niko ne može tražiti od Rumunije da ona unapred pristane na propuštanje sovjetske vojske. Rumunija zna na čijoj će strani biti u slučaju rata. G. Krofta se, navodno, zadovoljio ovim objašnjenjem.

Kao što smo dalje saznali iz pouzdanih izvora, jugoslovenski predsednik vlade izgleda da namerava da za vreme zasedanja Saveta Male antante na Bledu preporuči g. Komnenu da da Nemačkoj izjavu po pitanju eventualnog prolaza sovjetske vojske preko Rumunije.

Molim da se ovo saopštenje posle upoznavanja s njim uništi.

Prema ovlašćenju (državni podsekretar)

VERMAN

IZVEŠTAJ POLJSKOG AMBASADORA U BERLINU LIPSKOG MINISTRU SPOLJNIH POSLOVA BEKU

AMBASADA POLJSKE         

REPUBLIKE 

Br. 1 137 38  

Berlin,11. avgusta 1938. godine

Strogo poverljivo

G. Jozefu Beku, ministru spoljnih poslova

Mnogopoštovani g. ministre,

Od Vašeg prolaska kroz Berlin 5 o. m., kada sam imao čast da Vam usmeno izložim tok razvoja sudetskog pitanja kako ono meni ovde izgleda, dobio sam niz podataka koji naknadno osvetljavaju ovo pitanje.

Interesantno je mišljenje engleskog ambasadora, koji u svojim  rasuđivanjima pokazuje veliku nezavisnost. On je ovih dana pred jednim od mojih kolega rekao da smatra da je predsednik vlade Čemberlen uzeo na sebe vrlo veliku odgovornost upućujući lorda Ransimana        u Prag.

Ambasador je naročito podvukao  da Engleska gleda na Ransimanovu misiju najozbiljnije i da se tu ne         radi o kratkotrajnom i beznačajnom sporazumu, već o principijelnom rešenju pitanja. Ako lord Ransiman, i pored svih napora, ne postigne sporazum, onda će biti jasno da krivicu za ovaj neuspeh snose Česi i da su Nemci u pravu tvrdeći da će zbog nepopustljivosti Čeha jedino uspešno sredstvo biti — primena sile.

Ambasador je stavio do znanja da bi u tom slučaju engleska vlada skinula sa sebe dalju odgovornost. Isto tako mi je poznato da je ser Nevil uticao na rumunskog i jugoslovenskog poslanika u cilju vršenja pritiska njihovih vlada na Prag. On je to činio, kao što je sam potvrdio, na ličnu odgovornost, bez instrukcija svoje vlade. Prema kasnijim podacima doznalo se da su i Bukurešt i Beograd morali da podnesu Pragu pretstavku, kojom bi privoleli češku vladu na popuštanje.

Dalje, imao sam priliku da razgovaram s američkim ambasadorom Vilsonom posle njegova povratka iz Varšave i Praga. Pošto on poznaje Beneša duže vremena, još kad je bio poslanik u Švajcarskoj, predsednik Češke Republike pozvao ga je na razgovor. Ambasador Vilson mi je rekao da, za razliku od ranijeg doba kada je Beneš bio siguran u sebe, danas on liči na čoveka koji traži izlaz, nalazeći se pod jakim pritiskom.

Poričući tvrđenje da je tobože od njega poticalo glavno protivljenje da se zadovolje zahtevi u pogledu Sudeta, Beneš je podvlačio svoje miroljubive namere. Napominjući da je spreman da pristane na davanje lokalne samouprave u okviru nacionalnih kurija, Beneš je kazao da on ne bi mogao pristati na zahteve o teritorijalnoj samoupravi Sudeta.

Na moje pitanje ambasador Vilson objasnio je takođe da Beneš ne bi pristao da prizna sudetske Nemce kao narod koji bi imao svoju vlastitu državnost. Američkog ambasadora je, dalje, začudila činjenica da, i pored toga što su autoritativni javni radnici u Pragu svesni ozbiljnosti situacije, široke mase potcenjuju tu opasnost.

Na kraju razgovora g. Vilson je, ograđujući se da je to samo njegovo lično mišljenje, napomenuo da je on dobio utisak da je Čemberlen izabrao lorda Ransimana, koji pripada liberalnoj stranci, polazeći od unutrašnjeg političkog stanja u Engleskoj, a možda i u Francuskoj.

Na jučerašnjem prijemu kod italijanskog ambasadora u čast maršala Balboa ukazala mi se prilika da izmenjam mišljenje s general- feld- maršalom Geringom. Gering je rekao da bi hteo da u najskorije vreme detaljno porazgovara sa mnom i pri tome pretrese — razume se kao i obično, u poverljivoj i nezvaničnoj formi — mogućnosti za dalje poljsko-nemačko zbližavanje po nekim pitanjima. On se pozvao na mogućnost uzajamnog obustavljanja špijunskog rada i na mogućnost izvesne razmene informacija u pogledu ruskog i češkog problema.

Što se tiče ruskog problema, on je u opštim crtama rekao da će isti posle rešenja češkog pitanja postati aktuelan. On se vratio na svoje mišljenje da u slučaju sovjetsko-poljskog sukoba Nemačka ne bi mogla ostati neutralna, ne pruživši pomoć Poljskoj. Demantovao je glasove da je Nemačka tobože htela da upadne u Ukrajinu, podvlačeći da je interesovanje Rajha skoncentrisano pre svega na to da učini kraj boljševičkim akcijama.

Pa ipak Poljska, po njegovu mišljenju, može imati izvesnog interesa neposredno u Rusiji, na primer u Ukrajini.

Tu sam obavestio Geringa o pregovorima pomoćnika ministra Šembeka s Komnenom, u toku kojih se Komnen odlučno izjasnio protiv propuštanja sovjetskih snaga preko rumunske teritorije. Gering je sa zadovoljstvom primio ovu izjavu.

Kada sam ga zapitao o sudetskom pitanju, Gering je rekao da se stvar primiče kraju. On smatra da češka država prestaje da postoji kao tvorevina sačinjena od najrazličitijih naroda: Nemaca, Slovaka, Mađara, Rusina i najzad... izvesnog broja Čeha. Gering je,  između ostalog, napomenuo da se približava trenutak kada će biti neophodno da se donese odluka i postigne sporazum po ovom problemu. Po Geringovu mišljenju, zapadne države počinju da postaju svesne nepodnošljive situacije koja se stvorila. Engleska igra ulogu posrednika, kako se on izrazio, samo radi forme. U svojim računima Česi se uglavnom oslanjaju na odnose Praga sa Sovjetima.

Govoreći tako, Gering je — ovo smatram veoma karakterističnim — napomenuo da Italijani neće dopustiti da u slučaju sukoba zbog sudetskog pitanja Francuska napadne Rajh.

U ovoj situaciji, u vezi s posredovanjem lorda Ransimana, skorim dolaskom regenta Hortija u Nemačku i gorenavedenom Geringovom izjavom da se sudetsko pitanje primiče svojoj kulminacionoj tačci, našao sam za shodno da učinim korak napred u vezi s onim o čemu je bilo reči u razgovoru s Geringom. Podvukao sam da su Česi još za vreme Pariske konferencije u svojoj politici težili da dobiju zajedničku granicu sa Sovjetima, razvlačeći suviše svoju teritoriju duž naše južne granice. To je sprečilo da se neposredno graničimo s Mađarskom što je u suprotnosti s poljsko-mađarskim interesima koji se oslanjaju na vekovne tradacije obeju država. Gering je odgovorio da shvata neophodnost poljsko- mađarske granice.

Dalja razmena mišljenja sa Geringom ticala se samo nekih pitanja naših neposrednih odnosa, naročito naših sezonskih radnika, čiju proizvodnost rada general-feldmaršal veoma visoko ceni i čiji broj bi hteo iduće godine da poveća. Dotakli smo se takođe i uspešno završenih poljsko-nemačkih privrednih pregovora i sporazuma o socijalnom osiguranju.

Mar­šal I. Bal­boa,
ita­li­jan­ski mi­ni­star avi­ja­ci­je

Na istom prijemu imao sam kratak razgovor i s ovdašnjim mađarskim poslanikom. Dotakavši se pitanja posete regenta Hortija Rajhu, rekao sam, saglasno uputstvima g. ministra, da bih bio veoma srećan kada bih mogao regentu izraziti svoje poštovanje za vreme njegova boravka u Berlinu. Poslanik Stojai, primivši to sa zadovoljstvom, naglasio je da će me Horti najverovatnije primiti 24 avgusta.

U daljem razgovoru podvukao sam od kolike je važnosti ovaj trenutak za naše međusobne odnose, dodavši da se Varšava i Budimpešta nalaze u stalnom kontaktu. Pošto sam napomenuo da govorim nezvanično, izrazio sam izvesnu bojazan da pri pretresanju sudetskog pitanja ne budu zapostavljeni mađarski i poljski interesi u Čehoslovačkoj. Poslanik se složio s tim mišljenjem.

Zatim sam napomenuo da na Ransimanovu misiju gledam donekle skeptički, jer Prag neće da prihvati osnovne zahteve u pogledu Sudeta. Međutim, dodao sam da zasad takođe ne vidim ni jasno izraženu nemačku liniju. Zato takođe mislim da bi bilo u našem interesu da ranije preduzmemo potrebne mere. Poslanik Stojai se s tim složio. On je naročito podvlačio da Mađarska treba da se oslanja na Poljsku. Ipak je pokazivao izvesnu nesigurnost, na primer onda kada je izrazio bojazan u pogledu stava Jugoslavije i otpora Rumunije prema eventualnim sovjetskim zahtevima u pogledu propuštanja vojske.

Polj­ski am­ba­sa­dor
u Ber­li­nu j. Lip­ski

Na osnovu gorenavedenih razgovora, koje sam bio u mogućnosti da dopunim sigurnim podacima dobijenim u dužem razgovoru s Geringom, dobija se sledeća slika:

 - nemačka vlada ne veruje u uspeh Ransimanove misije, a radikalniji elementi, u koje ubrajam takođe i general-feldmaršala Geringa, smatraju da se ovo pitanje ne može rešiti bez upotrebe sile. Ako Beneš zaista odbije zahtev u pogledu Nemaca i teritorijalne autonomije, onda bi postizanje sporazuma bilo više nego sumnjivo, sem ako Engleska ne stavi pred Čehoslovačku alternativu — ili da prihvati nemačke zahteve, ili će se Engleska povući i ostaviti Čehoslovačku samu s Rajhom. Može se smatrati da će posle ovoga doći do krize. Kancelar Hitler, kao što sam ponovo čuo iz nekoliko, pouzdanih izvora, za spoljni svet naglašava da zbog sudetskog pitanja neće početi rat. Takav kancelarov stav odgovara, uostalom, širokom javnom mnjenju Nemačke — izuzev fanatičnog dela partije i omladine — koje uznemireno prati mogućnost međunarodnih vojnih komplikacija. Takve podatke dobijam sa svih strana.

Kod starije generacije nesumnjivo igra ulogu sećanje na izgubljeni svetski rat, i pored odlučnih priprema 1914 god. Međutim, grozničava delatnost razvija se prema planu u cilju obezbeđenja Rajha u slučaju sukoba sa Zapadom, što se ispoljava u izgradnji utvrđenja koja se sprovodi uz maksimalno korišćenje materijalnih i ljudskih rezervi.

Želeo bih da ovde skrenem pažnju na veze između italijanskih i nemačkih vojnih krugova, koje su u poslednje vreme postale veoma intenzivne, i primera radi potsetiću samo na poslednju posetu načelnika italijanskog generalštaba generala Parianija i sadašnju posetu maršala Balboa. Sem ranije izložene Geringove izjave o mogućnosti napada Italije na Francusku u slučaju nemačko-češkog sukoba zbog Sudeta, dozvoljavam sebi da Vam skrenem pažnju na dosta karakterističan odlomak iz govora maršala Balboa, koji je održao kao odgovor na Gerintov govor od 10 o. m.:

„Nemačka i Italija će biti nepobedive ake budu, pod rukovodstvom Benita Musolinija i Adolfa Hitlera, zajednički eprovodile svoju politiku."

Primite itd.

J. LIPSKI

PROTOKOL RAZGOVORA SAVETNIKA  MINISTARSTVA SPOLJNIH POSLOVA

VELIKE BRITANIJE EŠTON-GUETKINA S RUKOVODIOCEM HITLEROVSKE

"SUDETSKO-NEMAČKE PARTIJE" HENLAJNOM

Kopija

Poverljivo

razgovor K.H. EŠTON-GUETKINOM

u prisustvu princa hoenloe, održan 22.vii.1938 god. od 14:30 do 16:30 časova u karlton-hotelu u marienbadu

U uvodu E. je rekao nekoliko ljubaznih reči K. H. Dan ranije  on je bio na rajhenberškom sajmu i u Bad Libverdl. Stanovništvo ih je vrlo srdačno pozdravilo i oni su mogli ponovo da se uzere koliko je stanovništvo odano K. H. Česi su već izjavili da se g. Ransiman nalazi pod suviše jakim uticajem K. H. Na g. Ransimana i njegove saradnike sudetski Nemci su učinili najbolji utisak.

U početku razgovor se kretao oko pojedinih problema, pri čemu je K. H. još jednom izložio svoje mišljenje o mogućnosti rešenja sudetsko- nemačkog pitanja:

Rešenje kome su dosad težili Česi, tj. uništenje svega što je nemačko u Sudetskoj oblasti.

Davanje pune autonomije.

Plebiscit i ustupanje teritorije.

Razgovor je prešao na temu o potrebi hitnih mera za stvaranje povoljnije atmosfere. K. H. vidi ovu mogućnost samo u slučaju da vlada izda otprilike sledeće naredbe:

Hitno uklanjanje češke državne policije i ponovno uvođenje opštinske policije.

Stroga zabrana progona sudetskih Nemaca zbog njihove nacionalne pripadnosti i zbog političke delatnosti.

Strogo kažnjavanje zloupotrebe od strane činovnika, vojnih lica i policije.

Zabrana svakog huškanja u štampi i huškanja pograničnog stanovništva.

5. Hitno pristupanje premeštanju nemačkih  pristupanje premeštanju nemačkih čzsnovniha u nemačku oblast.

Hitno uklanjanje neizdržljive cenzure.

E. pita da li R., koji će ovih dana biti kod Beneša, treba da ga zapita kakvi su njegovi konkretni predlozi (Englezi su za to vreme već doznali o izvesnim predlozima B. preko profesora Zandera).

K.H.: bilo bi u svakom slučaju vrlo interesantno da se to sazna.

E. je izrazio mišljenje da bi im bilo najprijatnije da Beneš sam istupi s prihvatljivim predlogom.

K.X. još jednom napominje da se ne radi samo o sudetsko-nemačkom problemu, već i o nemačko-čehoslovačkim odnosima. On je još jednom detaljno prikazao ispoljavanje nepomirljivog neprijateljstva prema Nemcima od Čeha i pritisak koji Česi vrše na sudetske Nemce, koji ostaju verni svojoj narodnosti. Nema ni najmanjeg znaka da će Česi promeniti svoj stav.

E. pita da li je, ako iduće nedelje Česi ne pokažu nameru da popuste, K. H. spreman da ispita teren kod firera da li je još pre kongresa partije poželjan susret engleskih pretstavnika s firerom, za vreme koga se ne bi pretresalo samo čehoslovačko pitanje?

K. H. pita koje tačke sem ove on eventualno ima u vidu za pretresanje.

E.: on to ne može reći sigurno, ali misli sporazum iz oblasti avijacije, kolonijalno pitanje i sporazum po pitanjima naoružanja.

K.H.: on će cele iduće nedelje biti na putu i tek kroz sedam dana moći će da ode u Nemačku. Ovaj se put može predviđati samo u slučaju ako ga engleska vlada želi.

E.: o tome će mu još javiti, jer namerava da ovih dana putuje u London.

23.VIII. uveče, posle razgovora koji je Ransiman imao s Benešom, E. je telefonski pozvao Hoenloe-a i molio ga da za nedelju 28 avgusta organizuje susret između Ransimana, njega i K. H. u Rotenhauzu.

24. VIII. E. je odleteo za London.

Na rastanku su obećali da će se uskoro ponovo videti.

TELEGRAM ČEHOSLOVAČKOG MINISTRA SPOLJNIH POSLOVA KROFTE ČEHOSLOVAČKOM POSLANIKU U PARIZU OSUSKOM

Kamil Krofta

Obavestite vladu i Gamlena da u vezi s Vaša tri poslednja saopštenja, čiji sadržaj potvrđuje naša informacija koju je danas uputio u Pariz general Foše, smatramo da će napad koji se priprema verovatno biti izvršen odmah posle 20 septembra. Mi ozbiljno strahujemo da će iznenadni napad onemogućiti sprovođenje naše mobilizacije. Međutim, odložili smo mobilizaciju, jer smatramo da ne treba ometati tok pregovora između Pariza i Londona, a mi ne želimo da učinimo ništa što bi u Parizu i Londonu smatrali kao smetnju njihovim naporima za očuvanje mira. Ali svesrdno molimo kako francusku vladu tako i generalštab da imaju u vidu da je situacija krajnje opasna i shvate koliku odgovornost uzimaju na sebe za našu i svoju sudbinu, i da nam što pre saopšte svoje gledište o stvorenoj situaciji i pruže nam pomoć kao saveznici i prijatelji.

Razjašnjenja radi saopštavam: uporedo s podacima koji tačno pokazuju da postoji pripremljeni plan s određenim datumom, dobili smo podatke i o tome da se organizuju 4 policiska puka, slično onome kako je bilo u Austriji, koji posle okupacije treba da uspostave red na zauzetoj teritoriji. Prema našim ranijim podacima, oni su bili pripremani za 1 oktobar. Malopre smo uhvatili depešu od 13 septembra u kojoj im se naređuje da budu odmah spremni. Istovremeno se na granici uz pomoć jedinica SS stvara sudetsko-nemački korpus, slično austriskim legijama. Henlajn mu je malopre uputio poziv da bude sutra spreman u blizini naše granice. Sve ovo govori o tome da se napad priprema u najskorijem vremenu. Prema našem proračunu, napad treba očekivati oko 23-eg, pri čemu podvlačimo da su Nemci koncentrisali u neposrednoj blizini naših granica više od deset divizija u punoj ratnoj spremi i vrše veliku koncentraciju avijacije; Nemci iseljavaju svoje državljane, dok se mi, računajući ka Pariz i London, ne usuđujemo da sprovodimo ni osnovne pripreme za mobilizaciju. Ovo istovremeno saopštavamo i Masariku, ali Vas molimo da lično podnesete ove podatke Daladjeu. Izveštavamo isto tako francuskog i engleskog poslanika.

ZABELEŠKA REFERENTA MSP NEMAČKE FON STEHOVA

Berlin, 11 septembra 1938 god.

Poverljivo-

REFERENT: VICE-KONZUL FON STEHOV

Centralnom birou "folksdojče"

Danas, preko specijalnog kurira

Danas je mađarski poslanik posetio Ministarstvo spoljnih poslova. Pošto je g. državni potsekretar porazgovarao s njim o poseti Čemberlena Obersalcbergu, poslanik je rekao da je pored onog uputstva svoje vlade koje je telefonski saopštio g. državnom potsekretaru dobio dalje uputstvo u istom smislu; ono se sastoji u molbi da sudetsko-nemačka partija kao takva ne prekida tesan kontakt s mađarskom nacionalnom grupom, već da je stalno obaveštava i da radi zajednički s njom.

Želju mađarskog poslanika, prema ovlašćenju g. državnog potsekretara, stavljam do znanja centralnom birou "folksdojče".

Prema ovlašćenju

Potp. FON STEHOV

Oko za oko, zub za zub

HITLEROVA NAREDBA O SPROVOĐENJU REPRESIVNIH MERA PROTIV ČEHOSLOVAČKE

rajhsfirer ss  i načelnik

nemačke policije

u ministarstvu unutrašnjih poslova rajha

s V 7.241/38—509—34

Berlin, sw, 11, 15 septembra 1938 god. Princ-Albreht-štr. 8

Hitno pismo

Poverljivo

Ministarstvu spoljnih poslova

Berlin

Sadržaj: Represivne mere protiv Čehoslovačke.

Ministar Rajha i načelnik rajhskancelarije doktor Lamers danas je oko 12 časova iz Obersalcberga telefonski saopštio da je firer odobrio predlog koji mu je on podneo, i to:

a) da se u Rajhu odmah uhapsi onoliko čehoslovačkih državljana češke narodnosti (kao i čeških Jevreja), koliko je u Čehoslovačkoj bilo uhapšeno sudetskih Nemaca u poslednje vreme, otprilike od dana firerova govora, održanog 12.septembra 1938 god.;

b) da se preko Ministarstva spoljnih poslova saopšti čehoslovačkoj vladi da će u slučaju izvršenja smrtnih presuda koje su izrečene sudetskim Nemcima, kao represalije, svaki put u Rajhu biti streljan izvestan broj Čeha.

U slučaju izvršenja smrtnih presuda koje su izrečene sudetskim Nemcima, kao represalije, svaki put u Rajhu biti streljan izvestan broj Čeha

Ovu firerovu naredbu saopštavam radi preduzimanja daljih mera.

Prikupio sam podatke o broju sudetskih Nemaca uhapšenih u Čehoslovačkoj otprilike posle 12 septembra 1938 godine i pripremio hapšenje odgovarajućeg broja čehoslovačkih državljana češke narodnosti koji se nalaze na teritoriji Nemačke. Molim da me odmah obavestite čim čehoslovačka vlada bude izveštena o firerovoj naredbi, kao i u slučaju ako se dozna o izvršenju smrtnih presuda nad sudetskim Nemckma.

Prema ovlašćenju: d-r BEST 

PISMO HIMLEROVOG POMOĆNIKA BESTA MINISTARSTVU SPOLJIH POSLOVA

Himler

Berlin, 81U 11, 19 septembra 1938 god. Princ-Albreht-štr. 8

RAJHSFIRER SS I NAČELNIK NEMAČKE POLICIJE

U MINISTARSTVU UNUTRAŠNJIH POSLOVA RAJHA

5—V 7. Br. 2"

Ministarstvu spoljnih poslova, lično g. savetniku- oslanstva baronu fon Hajden-Rinšu

Berlin W 8 Vilhelmštrase, 74/76

H i t n o  p i s m o  poverljivo

Dopuna mome pismu od 15 septembra 1938 god.

5—V 7—241/38—509—34

Sadržaj: Represivne mere protiv Čehoslovačke.

Bio bih zahvalan za hitno saopštenje o tome da li je čehoslovačka vlada obaveštena o firerovoj naredbi.

Prema Vašoj želji šaljem Vam spisak 140 uhapšenih čehos1ovačkih državljana.

Izveštaj o hapšenju još desetorice čehoslovačkih državljana u reonu policiskog okruga grada Lignica još nije stigao.

Prema ovlašćenju

Potp. d-r BEST

PISMO DRŽAVNOG POTSEKRETARA MINISTARSTVA SPOLJNIH POSLOVA NEMAČKE VERMANA HIMLERU

Berlin; 19 septembra 1938 god.

Poverljivo Hitno pismo!

Rajhsfireru SS i načelniku

nemačke policije u Ministarstvu unutrašnjih poslova Rajha

Na pismo od 15 o. m. 3 V 7. 241/38—509—34

Referent: savetnik poslanstva Altenburg

Sadržaj: Represivne mere protiv Čehoslovačke.

Čehoslovačkoj vladi dostavljeno je preko nemačkog otpravnika poslova u Pragu 17 o. m. u 19 časova i 20 minuta saopštenje u smislu firerove naredbe.

U isto vreme misija je saopštila da, sudeći po pojedinim vestima u štampi, streljanja sudetskih Nemaca na osnovu presuda vojnih sudova u Čehoslovačkoj dosad nisu vršena.

Molim da se eventualno streljanje čehoslovačkih talaca u Nemačkoj vrši tek posle prethodnog sporazuma s Ministarstvom spoljnih poslova. Kao što mi je poznato, u svemu ostalom firer će lično rešiti ovo pitanje.

VERMAN

(U sledećem nastavku: A ŠTA KAŽU ENGLEZI I FRANCUZI?)