TAKO JE POČEO DRUGI SVETSKI RAT: Iz tajnih arhiva nemačkog MIP (8)

Rasparčavanje Čehoslovačke

Priredio: Vladan Dinić 

Nedeljnik "SVEDOK" u više nastavaka obelodanjuje dokumenta i materijala iz arhiva Ministarstva spoljnih poslova Nemačke (1937.-1938.) uoči Drugog svetskog rata...

x x x x x

ENGLESKO-FRANCUSKI PREDLOZI, PODNETI ČEHOSLOVAČKOJ VLADI 19 SEPTEMBRA 1938 god.

1.Predstavnici francuske i britanske vlade savetovali su se danas po pitanju opšte situacije i pretresali izveštaj britanskog predsednika vlade o njegovim pregovorima s g. Hitlerom. Britanski ministri su podneli svojim francuskim kolegama i svoje zaključke, do kojih su došli na osnovu izveštaja koji je podneo lord Ransiman o radu svoje misije. Predstavnici obeju zemalja uvereni su da se usled nedavnih događaja stvorila takva situacija u kojoj se krajevi naseljeni uglavnom sudetskim Nemcima stvarno ne mogu i dalje sačuvati u okviru čehoslovačke države, a da time ne budu ugroženi interesi same Čehoslovačke i interesi evropskog mira. Zbog toga su obe vlade prinuđene da donesu zaključak da očuvanje mira i bezbednosti, kao i životnih interesa Čehoslovačke ne može biti efikasno osigurano ako se ovi krajevi odmah ne ustupe Nemačkom Rajhu.

2. To bi se moglo izvršiti ili putem direkt- nog ustupanja ili pomoću plebiscita. Svesni smo teškoća u vezi s plebiscitom i poznati su nam prigovori protiv toga načina, koje ste već izneli, a naročito eventualne dalekosežne posledice u slučaju ako se tome pitanju prilazi sa gledišta tako širokog principa. Zbog toga, i ukoliko ne dobijemo suprotna saopštenja, mi predviđamo da ćete se, verovatno, odlučiti za rešenje problema sudetskih Nemaca putem direktnog ustupanja Nemačkoj i kao izdvojenog pitanja.

Lord Ran­si­man

3. Teritoriji koja treba da bude ustupljena moraće verovatno da budu priključeni krajevi gde nemačko stanovništvo čini više od 50%; međutim, treba da se nadamo da ćemo se putem pregovora, preko jednog od međunarodnih organa u koji ulazi i češki predstavnik, dogovoriti o uslovima ispravke granica u onim slučajevima kada je to potrebno. Uvereni smo da ustupanje manjih oblasti na osnovu većeg procenta srazmere neće biti celishodno.

4. Pomenutom međunarodnom organu mogla bi se isto tako predati i pitanja eventualne razmene stanovništva na osnovu prava optiranja u jednom određenom roku.

5. Priznajemo da će čehoslovačka vlada, u slučaju ako pristane na predložene mere, koje su vezane s bitnim promenama u položaju države, biti u pravu da traži izvesne garantije za svoju buduću bezbednost.

6. U skladu s tim vlada njegovog veličanstva u Ujedinjenoj Kraljevini bila bi sporazumna da se, u cilju doprinosa za smirenje Evrope, pridruži međunarodnoj garantiji novih granica čehoslovačke države protiv neizazvane agresije. Jedan od osnovnih uslova za takvu garantiju bio bi osiguranje nezavisnosti Čehoslovačke putem "zamene postojećih ugovora, vezanih za uzajamne" obaveze vojnog karaktera opštom garantijom protiv neizazvane agresije.

7.Kako francuska tako i engleska vlada svesne su koliko je velika žrtva koja se traži od čehoslovačke vlade za delo obezbeđenja mira.

Ali, pošto je to opšta stvar cele Evrope, a de limično i Čehoslovačke, one smatraju za svoju zajednlčku dužnost da otvoreno iznesu uslove. potrebne da se ta stvar obezbedi.

8. Predsednik vlade treba da obnovi pregovore s g. Hitlerom najdalje do srede, a ako je mogućno i ranije. Zato vas molimo da nam što pre odgovorite.

IZVEŠTAJ POLJSKOG AMBASADORA U BERLINU LIPSKOG MINISTRU SPOLJNIH POSLOVA BEKU

Br. 1/165/33 20 septembra 1938 god.

S t r o g o  p o v e r lj i vo

G. ministru Beku

Mnogopoštovani g. ministre.

Danas me je u 4 časa po podne primio kancelar u Obersalcbergu u prisustvu ministra spoljnih poslova Ribentropa. Razgovor je trajao više od dva sata.

Pre toga kancelar je primio predsednika mađarske vlade i načelnika mađarskog general-štaba.

Predstavnici Poljske i Mađarske bili su primljeni u zasebnim audijencijama. U kominikeu koji je objavljen povodom prijema predsednika vlade Imredija saopšteno je koji su problemi bili dodirnuti, a u kominikeu o mojoj audijenciji rečeno je samo da sam bio primljen. Tako sam se sporazumeo s ministrom spoljnih poslova fon Ribentropom.

Predstavnici obeju zemalja uvereni su da se usled nedavnih događaja stvorila takva situacija u kojoj se krajevi naseljeni uglavnom sudetskim Nemcima stvarno ne mogu i dalje sačuvati u okviru čehoslovačke države, a da time ne budu ugroženi interesi same Čehoslovačke i interesi evropskog mira. Zbog toga su obe vlade prinuđene da donesu zaključak da očuvanje mira i bezbednosti, kao i životnih interesa Čehoslovačke ne može biti efikasno osigurano ako se ovi krajevi odmah ne ustupe Nemačkom Rajhu

Kancelar Hitler otpočeo je razgovor sa mnom konstatujući da su događaji krenuli drukčije no što je on u početku mislio. Zatim je dao istorijski pregled sudetskog pitanja, počev od svog govora u Rajhstagu u februaru ove godine. Naročito je podvukao događaje od 21 maja, koji su ga prisilili da 28 maja donese odluku u pogledu ubrzanja tempa naoružanja i podizanja vojnih objekata na zapadu. Zatim je ukazao na činjenicu da je bio donekle iznenađen Čemberlenovim predlogom da dođe u Berhtesgaden. Prirodno, on nije mogao da ne primi engleskog pretsednika vlade.

Polj­ski am­ba­sa­dor
u Ber­li­nu: Jozef Lip­ski

Pretpostavljao je da Ćemberlen dolazi da mu svečano izjavi da je Velika Britanija spremna na oružanu akciju. On bi mu, naravno, u tom slučaju odgovorio da je Nemačka računala na takvu mogućnost. Kancelar je rekao Čemberlenu da sudetsko pitanje mora biti rešeno, mirnim putem ili putem rata, na taj način što će Sudeti biti vraćeni Nemačkoj. Posle ovog razgovora Čemberlen se vratio u London ubeđen u potrebu odvajanja Sudeta. Kancelar još ni do danas nema nikakvih određenih podataka o londonskim odlukama. Nema ni definitivne podatke o času sastanka, koji na- vodno treba da se održi sutra. Pa ipak, vesti koje stižu ukazuju na to da će Hitlerovi zahtevi biti zadovoljeni. Kruži, doduše, verzija da re- gulisanje sudetskog pitanja treba da se izvrši pomoću ponovne revizije granica, a ne putem samoopredeljenja, kao i to da ona teritorija na kojoj nemačka većina čini 80% treba da bude prisajedinjena Nemačkoj bez plebiscita. Kod drukčijeg procenta mora bigi uzeta u obzir mogućnost plebiscita. Kancelar tvrdi da on pretpostavlja plebiscit i izjašnjava se za njega. On će, naravno, insistirati na tome da za vreme plebiscita glasaju i ona lica koja su ovu teritoriju napustila posle 1918 godine. Stanje iz 1918 godine mora biti uspostavljeno. U protivnom slučaju to bi bilo priznanje čehizacije koja je vršena od 1918 godine.

Nasilno zauzimanje Sudeta bilo bi, po rečima kancelara, potpunije i konačnije rešenje. Pa ipak, kancelar tvrdi da će, u slučaju da njegovi uslovi budu prihvaćeni, pred javnošću svoje zemlje morati da ih primi, čak i kad bi jedan deo čehoslovačkog problema ostao nerešen. I zato je kancelar u nedoumici kako da u tom slučaju reši preostali deo problema koji se tiče Mađarske i Poljske. U vezi s tim je i pozvao radi pregovora predsednika mađarske vlade i mene.

U skladu s tim vlada njegovog veličanstva u Ujedinjenoj Kraljevini bila bi sporazumna da se, u cilju doprinosa za smirenje Evrope, pridruži međunarodnoj garantiji novih granica čehoslovačke države protiv neizazvane agresije. Jedan od osnovnih uslova za takvu garantiju bio bi osiguranje nezavisnosti Čehoslovačke putem "zamene postojećih ugovora, vezanih za uzajamne" obaveze vojnog karaktera opštom garantijom protiv neizazvane agresije

U svom odgovoru izjavio sam da bih hteo što više da proširim tačku gledišta. To sam učinio prema uputstvima u tačci 1—7 Vaše instrukcije od 19 septembra 1938 god.

Pošto nemam još mnogo vremena do otpravljanja  ovog pisma, hoću samo da napomenem da sam po pitanju Tešina dvaput podvlačio da se radi o teritoriji koja samo nešto malo prelazi granice reona Tešin—Frištat i o proširenju železničkog saobraćaja prema stanici Bogumin— Oderberg. Što se tiče mađarskih zahteva, ja sam naročito podvukao pitanje Zakarpatske Rusije, naglašavajući strategiski momenat u pogledu Rusije, komunističku propagandu koja se vodi na ovoj teritoriji itd. Dobio sam utisak da se kancelar mnogo zainteresovao za ovaj problem, a naročito kada sam mu rekao da je dužina poljsko-rumunske granice relativno mala i da bismo pomoću zajedničke poljsko-mađarske granice, preko Zakarpatske Rusije, stvorili jači bedem protiv Rusije. Sem toga, u pogledu Zakarpatske Rusije ukazao sam na to da je ova teritorija, na koju Slovačka ne reflektira, bila data Čehoslovačkoj samo kao mandat, da je njeno stanovništvo na vrlo niskom nivou i jako izmešano, i da je u njoj najviše zainteresovana Mađarska.

Precizirajući naše gledište u pogledu područja koje neposredno interesuje Poljsku (Tešin) napomenuo sam:

a) da  smo učinili korake u Londonu, Parizu, Rimu i Berlinu, odlučno tražeći plebiscit, kao što je to predloženo za Sudete,

b) da smo juče preduzeli korake kod istih država u vezi sa saopštenjem da tobože postoji projekat za reviziju granica (našu pismenu izjavu podneo sam g. fon Ribentropu),

c) da je stav Poljske veoma čvrst usled uveravanja, dobijenog iz Praga i u svoje vreme potvrđenog od Londona i Pariza, da će se naša manjina u Čehoslovačkoj tretirati isto kao druga najprivilegovanija manjina.

Pri kraju, na kancelarovo pitanje odgovorio sam da u ovoj tačci mi ne bismo popustili pred primenom sile ako se ne bi vodilo računa o našim interesima.

Kod dalje analize taktike koju bi trebalo primeniti za rešavanje celokupnog  čehoslovačkog pitanja kancelar je izjavio:

Kancelar je rekao Čemberlenu da sudetsko pitanje mora biti rešeno, mirnim putem ili putem rata, na taj način što će Sudeti biti vraćeni Nemačkoj. Posle ovog razgovora Čemberlen se vratio u London ubeđen u potrebu odvajanja Sudeta

Ako Čemberlen ne prihvati njegove predloge, onda će situacija biti jasna, i u skladu sa svojim ranijim opomenama on je spreman na oružanu akciju za prisajedinjenje Sudeta Rajhu.

U slučaju da budu primljeni predlozi o Sudetima i od njega zatražena garantija za preostali deo Čehoslovačke, on će zauzeti stav koji će se sastojati u tome da može dati garantiju pod uslovom da isto učine Poljska, Mađarska i Italija (uključivanje Italije smatra za važnu protivtežu francuskoj i engleskoj garantiji). Njemu je jasno da Poljska i Mađarska neće dati tu garantiju bez rešenja pitanja svojih manjina. Ja sam mu to potvrdio u ime poljske vlade.

Kancelar mi je potpuno poverljivo, podvlačeći da iz toga mogu izvući odgovarajuće zaključke, stavio do znanja da će Rajh još danas, u slučaju ako između Poljske i Čehoslovačke dođe do sukoba zbog naših interesa u Tešinu, stati na našu stranu (mislim da je kancelar morao sličnu izjavu dati i mađarskom predsedniku vlade, ma da mi to nije bilo rečeno). Kancelar savetuje da pod takvim okolnostima otpočnemo svoje akcije tek onda kada Nemci zauzmu Sudetske Planine, jer bi u tom slučaju cela operacija bila znatno kraća.

U daljem  razgovoru kancelar je uporno podvlačio da Poljska predstavlja faktor od prvorazredne važnosti za odbranu  Evrope od Rusije.

Iz drugih opširnih izlaganja sledilo je:

 a) da on ne namerava da prekorači granice teritorije Sudeta. Razume  se, u slučaju vojnih operacija on bi otišao  i dalje jer bi, po mome  mišljenju, morao podleći uticaju vojnih elemenata, koji ga teraju da stavi celu Ćešku u zavisnost od Nemačke

b) da izvan okvira izvesnih nemačkih interesa mi imamo potpuno odrešene ruke

c) da on vidi velike teškoće za postizanje mađarsko-rumunskog sporazuma (mislim da se možda, kancelar nalazi ovde pod uticajem Hortijevih izlaganja,  o kojima sam Vam saopštio usmeno)

d) da troškovi sudetske operacije, uključujući utvrđenja i naoružanje, iznose sumu od 13 milijardi maraka,

e) da će on posle rešenja sudetskog pitanja  postaviti pitanje kolonija,

f) da je došao  na ideju o rešenju jevrejskog  problema putem iseljenja u kolonije u saglasnosti sa Mađarskom, a možda i Rumunijom (ovde sam odgovorio da ćemo mu, ako se to ostvari, :podići divan spomenik u Varšavi).

Saglasno instrukciji, dotakao sam se u gore izloženom razgovoru još i pitanja poljsko-nemačkih odnosa. Moram napomenuti da trenutak nije bio najpogodniji, jer je kancelar bio sav zaokupljen predstojećim razgovorom s Čemberlenom. Dotakao sam i pitanje Danciga, sugerišući mu mogućnost sklapanja direktnog poljsko-nemačkog ugovora, koji bi stabilizovao položaj Slobodnog grada.

Pa ipak, vesti koje stižu ukazuju na to da će Hitlerovi zahtevi biti zadovoljeni. Kruži, doduše, verzija da regulisanje sudetskog pitanja treba da se izvrši pomoću ponovne revizije granica, a ne putem samoopredeljenja, kao i to da ona teritorija na kojoj nemačka većina čini 80% treba da bude prisajedinjena Nemačkoj bez plebiscita

Tu sam naveo čitav niz istorijskih i privrednih argumenata. U odgovor na to kancelar se pozvao na činjenicu da imamo ugovor od 1934 god. Smatrao je da bi bilo poželjno da se učini dalji korak, koji bi ne samo isključio mogućnost primene sile u našim odnosima, već i doveo do definitivnog uspostavljanja granica. Ovde je on istakao projekat autostrade, koji vam je već poznat, a prema kome se autostrada nalazi uz železničku prugu. Širina takvog pojasa iznela bi, kao što je on rekao, oko 30 metara. To bi bila jedna novina, u kojoj bi se tehnika nalazila u službi politike. Rekao je da zasad ne ističe ovaj projekat, da je to samo ideja, koja se može realizovati kasnije. Pod takvim okolnostima nisam dublje ulazio u ovo pitanje.

Na kraju razgovora dotakao sam se mogućnosti Vašeg skorog susreta s kancelarom, ako to bude potrebno. Kancelar je to primio sa zadovoljstvom i napomenuo da susret može biti od velike koristi, a naročito posle razgovora s Čemberlenom.

Ribentrop je sa svoje strane molio da se raspitam da li biste hteli da date izjavu po pitanju poljsklh zahteva u pogledu Čehoslovačke, kao što je to,na primer, učinio predsednik mađarske vlade, kako bi se to moglo iskoristiti prilikom pregovora s Čemberlenom. Ribentrop je sem toga uveravao da će nemačka štampa najšire osvetljavati naše akcije u pogledu naše manjine u Čehoslovačkoj.

Gornji izveštaj diktiram pred polazak kurira posle mog povratka avionom iz Berhtesgadena i zato Vas molim da uzmete u obzir eventualne netačnosti.

Molim Vas da primite itd.

JOZEF  LIPSKI

ODGOVOR ČEHOSLOVAČKOG ODGOVORA NA ENGLESKO-FRANCUSKE PREDLOGE

PREDAT 20 septembra 1938 god.

Čehoslovačka vlada zahvaljuje britanskoj i francuskoj vladi na saošptenju koje su joj učinile i u kome formulišu svoje gledište u pogledu rešenja današnjih međunarodnih teškoća u vezi s Čehoslovačkom. Svesna odgovornosti koju one snose kako u interesu Čehoslovačke, kojoj su prijatelji i saveznici, tako i u interesu opšteg mira, ona tvrdi da predlozi koje sadrži saopštenje ne vode cilju za kojim idu britanska i francuska vlada u svojim naporima za očuvanje mira.

Ti su predlozi bili izrađeni bez konsultovanja predstavnika Čehoslovačke. Oni su upereni protiv Čehoslovačke, čije mišljenje čak nije bilo ni saslušano, iako je čehoslovačka vlada upozoravala da ona ne može primiti odgovornost za izjavu datu bez njenog pristanka. Otuda je razumljivo da pomenuti predlozi za Čehoslovačku ne mogu biti prihvatljivi.

Prema ustavu, čehoslovačka vlada ne može doneti odluku po pitanju granica. Donošenje takve odluke bilo bi nemogućno bez kršenja demokratskog poretka čehoslovačke države. U svakom slučaju bilo bi potrebno da se pita parlament.

Po mišljenju vlade, primiti takav predlog značilo bi isto što i dobrovoljno i potpuno osakatiti državu u svakom pogledu. Privreda i saobraćaj Čehoslovačke bili bi potpuno onemogućeni, a u strategiskom pogledu ona bi zapala u izuzetno težak položaj. Kad-tad Nemačka bi je potpuno potčinila sebi.

Ribentrop

Ali kad bi se Čehoslovačka i odlučila na žrtve koje se od nje traže, ipak pitanje obezbeđenja mira niukoliko ne bi bilo rešeno:

a) mnogi sudetski Nemci iz dobro poznatih razloga više bi voleli da emigriraju iz Rajha i da žive u demokratskoj atmosferi čehoslovačke države. To bi dovelo do novih teškoća i novih nacionalnih sporova.

b) paralisanje Čehoslovačke izazvalo bi duboke promene u celoj Srednjoj i Jugoistočnoj Evropi. Ravnoteža snaga u Srednjoj Evropi i u Evropi uopšte bila bi uništena; to bi povuklo za sobom dalekosežne posledice za sve ostale države, a naročito za Francusku.

c) Čehoslovačka vlada je iskreno zahvalna velikim državama za njihovu nameru, koju ona shvata i vrlo visoko ceni, da garantuju očuvanje  celine Čehoslovačke. Takva bi garantija zaista omogućila sporazum među svim zainteresovanim stranama pod uslovom da današnji nacionalni sporovi budu na prijateljski način regulisani i to tako da Čehoslovačka ne bude osuđena na žrtve na koje  ona ne može pristati.

U toku poslednjih godina Čehoslovačka je dala  mnogobrojne dokaze nepokolebljive odanosti stvari mira. Pod pritiskom svojih prijatelja u pregovorima o sudetsko-nemačkom pitanju Čehoslovačka je išla tako daleko da su joj to sa zahvalnošću priznale sve zemlje. U jednoj od izjava britanska vlada je takođe ukazivala da ne treba izlaziti iz okvira čehoslovačkog ustava i, najzad, i sama partija sudetskih Nemaca, kada su joj bili saopšteni poslednji vladini predlozi, nije ih odbila, već je javno priznala da su vladine namere bile ozbiljne i iskrene. Bez obzira na ustanak koji je sada planuo u jednom delu sudetsko- nemačkog stanovništva, a koji je bio pripremljen spolja, vlada je svečano izjavila da još uvek zastupa one predloge koji su odgovarali željama sudetsko-nemačkog stanovništva. Ona još i danas smatra da su ti predlozi ostvarljivi, ukoliko se tiču nacionalnog pitanja u republici.

Čehoslovačka je uvek bila verna zaključenim ugovorima i ispunjavala svoje obaveze koje su iz njih proizlazile. kako u interesu svojih prijatelja tako i Društva naroda i njenih članova ili ostalih naroda. Ona je bila, a i danas je spremna da sačuva ovu vernost u svim okolnostima. Ako se danas protivi mogućnosti nasilja, ona to čini na osnovu još nedavnih obaveza i izjava svoga suseda, kao i na osnovu ugovora o arbitražl od 16 oktobra 1926 god., čiju je važnost današnja nemačka vlada u više svojih izjava priznala. Čehoslovačka vlada izjavljuje da taj ugovor može biti primljen i moli da se to učini. Poštujući svoj potpis, ona je spremna da primi svako arbitražno rešenje koje bude doneto. Time bi bio učinjen kraj svim sporovima. To bi omogućilo donošenje brzog, časnog i za sve države dostojnog rešenja.

Po mišljenju vlade, primiti takav predlog značilo bi isto što i dobrovoljno i potpuno osakatiti državu u svakom pogledu. Privreda i saobraćaj Čehoslovačke bili bi potpuno onemogućeni, a u strategiskom pogledu ona bi zapala u izuzetno težak položaj. Kad-tad Nemačka bi je potpuno potčinila sebi

Odnosi Čehoslovačke prema Francuskoj oduvek su se zasnivali na poštovanju i najodanijem prijateljstvu i savezu, koje nikada neće prekršiti nijedna čehoslovačka vlada i nijedan Čehoslovak. Ona je uvek verovala i danas veruje u veliki francuski narod, čija ju je vlada tako često uveravala u svoje trajno prijateljstvo. Za Veliku Britaniju vezuje je osećaj odanosti, tradicionalnih i poštovanja, koji će Čehoslovačku uvek ispunjavati u nerazdvojnoj saradnji obeju  zemalja, kao i u ošptim naporima za  očuvanja mira, ma kakva bila  situacija u Evropi.

Čehoslovačka vlada je svesna  da su napori koje ulažu britanska i francuska vlada rezultat njihove iskrene simpatije i srdačno im na njima zahvaljuje. Pa ipak, na osnovu navedenih razloga, ona im se ponovo obraća s poslednjim apelom i moli da revidiraju svoje gledište. Ovo čini, jer veruje da ne brani samo svoje sopstvene interese, već i interese svojih prijatelja, stvar mira i stvar zdravog razvitka Evrope. U ovom odlučujućem trenutku ne radi se samo o sudbini drugih zemalja, a naročito Francuske.

Prag. 20 septembra 1938 god.

(U sledećem nastavku: Odgovor britanske vlade)