уторак, 02. фебруар 2016.

Falsifikovana istorija: Dokument iz 1917. godine koji je pronašla Srpkinja Mila Mihajlović, novinar RAI Italije menja istorijska saznanja o “velikim prijateljima Srbije u Prvom svetskom ratu” i golgoti srpske vojske u Albaniji

Italija, a ne Francuska i Engleska spasila Srpsku vojsku iz albanske golgote


Piše: Dragoljub Gajević

Ne kaže se zalud: istoriju pišu – pobednici!

Mila Mihajlović, Srpkinja, istraživač, novinar čuvene italijanske televizije RAI i književnik, slučajno je pronašla dokument Specijalne kancelarije Ministarstva kraljevske mornarice Italije napisan 1917. godine u Milanu, koji baca potpuno novo istorijsko svetlo oko srpske golgote u Albaniji tokom Prvog svetskog rata, ali i stvarnoj pomoći „velikih srpskih prijatelja”, Francuske i Engleske Srpskoj vojsci u njenom spasavanju od potpunog uništenja prilikom povlačenja iz vrleti albanske golgote.

Ovaj dokument, slučano otkriven, ali i očito namerno zaturen – pokazuje i dokazuje da srpsku vojsku nisu spasili Englezi i Francuzi, što je opevano i u čuvenoj pesmi (koja je i danas patriotski srpski hit) „Kreće se lađa Francuska”, već Italijani i brodovi Mornarice Italije, a ne francuske. I, da ima kosmičke pravde, a nema je,  pravo ime pesme trebalo bi da bude „Kreće se lađa italijanska”?!

* * * * * * * * *

Krajem novembra 2011. godine akademik dr Dragoljub Živojinović objavio je knjigu „Nevoljni ratnici, velike sile i Solunski front” koja je ozbiljno uzdrmala i našu, a i čitavu evropsku savremenu istoriografiju.

Reč je o knjizi koja je svojom autentičnom sadržinom srušila sve dosadašnje teze o našim saveznicima i prijateljima pre i tokom Prvog svetskog rata.

Knjiga akademika Živojinovića otkrila je sve srpske iluzije i zablude i uprla prstom u Englesku, zemlju koja je od samog napada Austrougraske na Srbiju 1914. godine, svesrdno radila na uništenju Srba i srpske države.

Od završetka Prvog svetskog rata, kaže u svojoj knjizi akademik Živojinović, pa sve do današnjih dana, srpski narod je živeo u zabludi nazivajući Engleze svojim saveznicima čak prijateljima.

Srbi su zarobljenici i drugih zabluda tvrdi akademik, poput one da su nam Francuzi bili jedini pravi prijatelji u Prvom svetskom ratu.

Ako je po akademiku Dragoljubu Živojinoviću, sto godina je u stranu gurana jedina istina, da nam je Rusija tokom prvog svetskog rata bila jedini prijatelj.

Zanimljivo je da je ovakvu arhivsku građu akademik Živojinović počeo da otkriva upravo u londonskom arhivu pre trideset i više godina, i to sasvim slučajno, baveći se Vatikanom i Srbima.

Takođe, treba istaći i činjenicu; akademik Živojinović je prvi otkrio u Londonu tu građu i prvi je saopštio - da je Engleska iako saveznik Srbije, radila protiv interesa srpskog naroda i države...?!

Rame uz rame akademiku Dragoljubu Živojinoviću tokom 2014. godine stala je književnik i novinar državne Italijanske televizije RAI, Srpkinja, rodom iz Zrenjanina, Mila Mihajlović.

Ona, kao priređivač reprint izdanja knjige „Za srpsku vojsku - jedna zaboravljena priča“ otkriva niz detalja o ponašanju srpskih saveznika Engleske i Francuske tokom prelaska srpske vojske preko Albanije, kao i njeno izvlačenje sa albanske morske obale i prebacivanje na grčko ostrvo Krf.

Novinar RAI Mila Mihajlović za „Svedok“ kaže:

- Do podataka o stvarnom ponašanju Engleske i Francuske prema srpskoj državi, vojsci i narodu, tokom Prvog svetskog rata došla sam sasvim slučajno. Listajući po svojoj bogatoj istoriskoj arhivi nabasala sam na dokument Specijalne kancelarije Ministarstva kraljevske mornarice Italije napisan 1917. godine u Milanu. Reč je o zaboravljenom vojnom dokumentu pod nazivom „Za Srpsku vojsku“.
Od tada se ovom dokumentu gubi svaki trag, ali i prava istina o izvlačenju srpske vojske iz Albanije koja nikad nije zvanično izašla na svetlost dana. 
Tragom provere validnosti ovog važnog dokumenta Mila je krenula pre više godina.
Obijala je mnoga vrata širom Italije i Srbije tražeći odgovor: Da li neko poseduje ovakav dokument?
Svuda - zid ćutanja, ali i potvrda da se radi o potpuno originalnom dokumentu koji je po svom sadržaju jedinstven, i da drugi iste, ili slične sadržine ne postoji, što su joj priznali i u vladi, a i u Mornarici Italije koja je ovaj dokument 1917. godine napisala za potrebe vlade Italije.


„Za srpsku vojsku - Jedna zaboravljena priča“ – događaj godine u Italiji


Beograd, Jugoslovenska
kinoteka, izložba fotografija iz knjige

Svečanost obeležavanja 100-godišnjice od početka Velikog rata u Italiji bila je sva u znaku Srbije, savezniku iz Prvog svetskog rata kome Italija iskazuje najveću počast, savezniku legendarne hrabrosti i čvrstine volje, Srpskoj vojsci koja je jedina bila u stanju da odluči pobedu u ratu kada je, 15. septembra 1918, munjevitim napadom probila Solunski front i nastavila nezadrživo da napreduje, praćena savezničkim trupama.

Te vojske, međutim, ne bi bilo, da na obalama Albanije, te kobne zime, nije naišla na pruženu prijateljsku ruku italijanske mornarice koja ih je, u najtežim mogućim uslovima, prebacila u Italiju i spasla.

Knjiga „Za Srpsku vojsku  – jedna zaboravljena priča“ koju je priredila Mila Mihajlović,  u maju, 2015. godine na Međunarodnom salonu knjiga u Torinu, proglašena je za događaj godine u italijanskom izdavaštvu.

U Vitorijanu, velelepnom spomeniku sagrađenom u centru Rima 1919. godine, poznatom pod imenom Oltar Otadžbini, u zdanju podno groba Neznanom junaku, Italija je 14. aprila 2014. godine otvorila svečanosti obeležavanja 100-godišnjice od početka Prvog svetskog rata prezentacijom knjige „Za Srpsku vojsku - jedna zaboravljena priča“ koju je priredila novinar i književnik Mila Mihajlović.

Reč je o reprint izdanju originalnog dokumenta Vojske Italije iz 1917. godine, koji dokumentuje period od decembra 1915. pa do prvih dana aprila 1916. godine.

Knjigu su predstavili, priređivač Mila Mihajlović koja je ujedno i vlasnik jedinih postojećih originalnih primeraka vojne studije iz 1917. godine, načelnik Generalštaba oružanih snaga Italije, admiral Luiđi Bineli Manteli i gospodin Paolo Mieli, jedan od najuglednijih italijanskih istoričara i novinara. Svečanosti su prisustvovali ministri odbrane Italije i Srbije i najviša vojna delegacija Srbije.

Knjga je bogata pisanom i fotografskom arhivskom građom.
Ova knjiga konačno rasvetljava mrak koji je sve do sada vladao u srpskoj istoriografiji o pet meseci epopeje srpske vojske tokom prelaska Albanije i evakuacije, najpre u Italiju, a potom na Krf i u Bizertu. 
 Sa ovim dokumentom jednostavno niko nikada nije bio upoznat, pa ni italijanska, a ponajmanje srpska javnost.

Da bi se nepravda prema istorijskim činjenicama ispravila potrudila se Mila Mihajlović:

- Dokument ima izuzetnu istorijsku vrednost i značaj za Srbiju, kao jedini postojeći dokument i jedina arhivska građa iz tog perioda. Za Italiju, dokument ima ogroman politički značaj, jer otkriva da je Italija tom prilikom obavila humanitarnu intervenciju nezapamćenih razmera za koju se i danas može reći da je najveća i najsloženija u istoriji. Na kraju, kao potvrda da je Italija dobro odradila posao postoji dokaz:

Nikola Pašić je 22. februara 1916. Italiji sa Krfa uputio pismo u kojem piše:

„Po završetku transporta Srba iz Albanije, izražavam najiskreniju zahvalnost Kraljevskoj vladi za momentalnu i efikasnu intervenciju Kraljevske mornarice Italije, kao i za rad svih organa vlasti, hvala što se evakuacija izvršila brzo i na najbolji mogući način.“

Od 12. decembra 1915. pa do 29. februara 1916. godine, italijanska mornarica je iz Albanije evakuisala blizu 300.000 srpskih vojnika i izbeglica, 24.000 austrijskih vojnika - zarobljenika srpske vojske, 10.153 konja, 68 topova i 300.000 tona hrane i materijala.

Sa vojskom je evakuisana i srpska vlada, vojni vrh, parlament, inteligencija, velika količina zlata i srebra i gotovog novca, arhive, kralj Petar I Karađorđević i regent Aleksandar.

Obavljeno je 248 plovidbi i upotrebljeno 350 lađa, čitav posao je obavljen uz ogroman rizik od potapanja brodova od  nemačkih podmornica (Sumarena).

U istoj operaciji, evakuisano je i 6.000 crnogorskih vojnika, dobrovoljaca iz Hercegovine i Boke, i kralj Nikola I Petrović sa porodicom.

Kako kaže Mila Mihajlović podvig italijanske mornarice, do sada je ostao skoro nepoznat, a uvek su u prvi plan isticane zasluge Francuske i Engleske, iako je njihovo učešće u operaciji izvlačenja srpske vojske iz Albanije bilo višestruko manje nego što smo mi to isticali tokom poslednjih 100 godina...

Najteži deo posla oko spasavanja srpske vojske izvela je italijanska mornarica.
Čitav posao spasavanja srpske vojske, civila i austrougarskih zarobljenika sa obala Albanije može da se uporedi sa onim što se dogodilo tokom Drugog svetskog rata između 25. maja i 3. juna 1940. u Denkerku na severu Francuske, kada je evakuisano preko 300.000 engleskih i francuskih vojnika. Ta evakuacija bila je odlučujuća za pobedu Saveznika u Drugom svetskom ratu, baš kao što je to bila u Prvom svetskom ratu evakuacija Srpske vojske iz Albanije.
Dokument Mornarice Italije, kaže Mila Mihajlović, otkriva još jedan ključni detalj, srpski vojnici nisu sa obala mora Albanije prebacivani odmah na grčko ostrvo Krf, već su prvo prebačeni u Italiju, pa tek onda na Krf.
Gospođa Mihajlović ističe da se 100 godina javnost bavila istorijskim falsifikatima.
Dokument Mornarice Italije - “Za srpsku vojsku” je veoma bitan, jer ko zna šta bi se dogodilo na mapi Evrope da Italija nije izvukla Srpsku vojsku iz Albanije.
Neko je očigledno hteo da sakrije da je posle spasavanja srpske vojske iz Albanije ta ista reorganizovana vojska odlučila ishod Prvog svetskog rata?!
Iako su Englezi i Francuzi preuzeli obavezu izvlačenja srpske vojske iz Albanije, oni su zadržali stav, da je srpska vojska izgubljena za sva vremena i da se mrtvacu ne može pomoći tako da im se nije ni žurilo.
Srbi su bili osuđeni na propast.
Ovaj dokument sve to u potpunosti otkriva. Na pitanje: Otkud Italija u čitavoj priči, ako se pouzdano zna da je početkom Prvog svetskog rata Italija bila u savezu sa Nemačkom i Austrougarskom? 
Mila Mihajlović kaže: Italija je istupila iz tog trojnog pakta u trenutku kad je Austrougarska napala Srbiju i želela je da ostane neutralna. Na molbu Francuza, Engleza i Rusa, Italija se priključila savezu Antanta. Naravno, za to je trebalo da bude teritorijalno nagrađena nakon rata: Dalmacijom, Albanijom, Istrom, grčkim ostrvima Dodekaneza, Antalijom koja je danas u Turskoj, i drugim. Rat se završava, saveznici su pobedili zahvaljujući Italiji i Srbiji, Rusija više ne postoji, na sceni su Engleska, Francuska i SAD zemlja koja se prvi put pojavljuje kao važan činilac na međunarodnoj sceni. Ovim zemljama ne odgovara da Italija bude ta koja će biti glavna na Mediteranu. Ove zemlje poništavaju važeći ugovor o savezništvu sa Italijom i faktički Italija - od zemlje pobednice - postaje zemlja gubitnik! Skoro ništa što joj je obećano Italija nije dobila, sem milion mrtvih i sedamsto hiljada invalida.
Posle svega, tvrdi Mila Mihajlović, trebalo je saveznicima da smisle priču ko je spasao Srpsku vojsku, e tada i onda kreće ona čuvena „Lađa Francuska” koju svi i danas pevamo...Istina, bilo je puno francuskih lađa, ali da voze Srbe sa Krfa za Solun, pa na front! Kad je trebalo spasavati Srbe, bila je, tu i tamo, po neka lađa francuska, ali najveći deo posla oko izvlačenja Srba obavila je Italija i niko drugi. 
Na pitanje: Zašto je ovaj tako važan dokument zaboravljen, Mila Mihajlović kaže:
- I tada je vođen medijski rat, a Italija je bila žrtva medijskog rata! I zato je herojski gest Italije, koja je spasla Srbe i Srbiju, po merilima Engleza, pa i Francuza, morao biti zaboravljen, a spasavanje Srba iz Albanije pripisano je u najvećoj meri Francuzima i Englezima, koji verovatno prstom ne bi mrdnuli da im Ruski car Nikolaj nije zapretio da će izaći iz rata, ukoliko ne krenu u spasavanje Srba iz Albanije.
Sto godina je o svemu ovome bio izgubljen trag. Nestalo je sećanje na ogromnu pomoć Italije bez koje, verovatno, danas svet ne bi bio ovakav kakav poznajemo. Te strašne zime, sa obala Albanije spasena je suština, kičmeni stub, srž nacionalnog bića Srbije. Posleratna ideološka uplitanja učinila su da na sve padne veo zaborava.
Očigledno da dolazi vreme otrežnjenja i buđenja nacionalnog srpskog bića.
Vreme je da se Srbija zahvali Italiji i da ispravi svoju nepravdu prema ovoj zemlji. Jer umesto zahvalnosti Italiji posle završetka Prvog svetskog rata, Srbija je utapanjem u novu državu Srba, Hrvata i Slovenaca, sa Italijom ušla u žestok spor oko teritorijalnog razgraničenja u Istri i Dalmaciji, koje je danas u rukama Hrvatske. 
Ono što je sigurno, ponosna što je Srpkinja, Mila Mihajlović je zemlji u kojoj već više decenija živi, Italiji, pronalaženjem i štampanjem ovog dokumenta, podigla samopouzdanje i humanitarni rejting.
Ujedno knjigom „ZA SRPSKU VOJSKU - JEDNA ZABORAVLJENA PRIČA“ Mila ispravlja stogodišnju  istorisku nepravdu.


Odlomak iz italijanskog dokumenta „Za Vojsku Srbije”

Ništa nije bilo živo sem duše



Izgled srpskih vojnika u povlačenju bio je više nego strašan. Evo opisa iz pera očevica, Paola Đordanija:
„Bilo ih je na stotine, na hiljade, na desetine hiljada... Svi ukočeni od grčeva u praznom stomaku, svi zajedno uklešteni u čeljustima gladi i žeđi, žrtve bitke, najstrašnije, bijene stotinu dana i stotinu noći, stisnutih zuba, bitke sa svojim iznurenim telom stavljenim na sve moguće muke, bitke sa blatom i stenjem, sa kolerom i gangrenom. Imali su svi isti izraz na licu na kom se čitala groznica i glad. Udubljene oči ukočenog staklastog pogleda bile su poslednji zrak života, a na uglovima usta tragovi zelenkaste osušene pene od ispovraćane trave. Skoro svi, čim bi nogom dotakli obalu i ugledali more, padali bi na pesak, nepokretni, u skamenjenom grču, kao da im je ta vizija, taj san tokom dugog marša užasa, sada najednom zastao, hermetički zatvoren, zarobljen ispod skorele kože na kostima, u poslednjoj preostaloj kapi krvi.
Nijedno poprište bitke nije zapamtilo ovoliku patnju, tolike strašne muke, niti je moguće zamisliti išta crnje i groznije od izgleda tih ljudi obloženih prljavštinom, izranjavanih dugim hodom, zaraženih najodvratnijim bolestima, a ipak tako strahovito živih u telima u raspadanju... Od heroja koji su decembra 1914. proterali i uništili Poćorekove armade, u njihovim telima ništa više nije bilo živo sem duše... Veličanstveno herojstvo kao da se zgusnulo i svo saželo u fizičkoj tragediji svakoga od njih. Cela Srbija umirala je u svakome od svojih sinova, ali je i u agoniji svakog Srbina blistao ponos rase junaka što su pred stranim jarmom odabrali  smrt.“

Kreće se lađa Francuska

Plitka luka Drač: Brodovi čekali na pučini,
prvi su spaseni srpski zarobljenici

Kreće se lađa Francuska je poznata pesma, „tugovanka“ sa Solunskog fronta. Ispevana u Solunskom polju u logoru neraspoređenih oficira u Mikri 1917. Autor teksta pesme, a verovatno i melodije je pešadijski pukovnik Branislav Milosavljević. Izvorni naslov pesme je bio „Izgnanici“.Pesmu je prvi put objavio u zbirci „Mač i lira“ iz 1922. godine.
U izdanju iz 1930. u napomeni ističe da „Ova pesma danas svima poznata peva se sa izmenjenim tekstom“.



REZIME

Ovaj dokument koji je pronašla Mila Mihajlović razjašnjava:
  • 1. konačno popunjava prazninu u srpskoj istoriografiji, dokumentujući arhivskom građom period od 5 meseci tokom Prvog svetskog rata, od početka decembra 1915. kada srpska vojska ulazi u Albaniju, pa do 4. aprila 1916. kada je zvanično završena evakuacija srpske vojske na Krf;
  • 2. otkriva činjenicu da je italijanska mornarica evakuisala u Italiju (a ne na Krf) celokupnu srpsku vojsku i još oko stotinu hiljada srpskih civila, ukupno oko 300.000 osoba, čime je obavila najveću i najsloženiju humanitarnu operaciju svih vremena;
  • 3. da je srpska vojska kasnije, i to iz Italije, prebačena na Krf i u Bizertu; i u tome su najveći udeo imali italijanski brodovi, uz relativnu pomoć francuskh i engleskih.
  • 4. ističe divljenje italijanske vojske i naroda prema srpskoj vojsci i narodu, on je prava oda Srbiji i Srbima;
  • 5. Italija je gestom otvaranja svečanosti obeležavanja učinjenog sveg u čast Srbije, našoj zemlji odala najveće moguće priznanje, kakvo nije pokazano ni prema kom drugom od svojih saveznika. 


3 коментара:

Unknown је рекао...

Čovek samo da zaplače i da se duboko pokloni ovim herojima uz obavezu da ih nikada ne smemo zaboraviti.
Gospođo Mihajlović hvala Vam.

А. В. је рекао...

Ово је веома лош покушај дезинформације и оправдавања Италије. Италијански бродови су кренули да извлаче Србе тек када је руски Цар Николај упутио ултиматум Енглеској и Француској,па су они гурнули Италију. Италијани су ограничавали кретање србске војске по Албанији и гонили их да чекају и марширају јужније од Драча и Љеша, што нас је коштало још најмање 20 000 мртвих. На крају су прво укрцавали опрему,па коње,па тек онда људе. То што Италија није добила је наша Далмација. Италија је била безначајна у Великом рату.

Negoslava је рекао...

Činimo li povredu autorskih prava šerovanjem ovog teksta na Fejsbuku?