ŠANGAJ: Na koji način Kinezi pronalaze supruge svojoj deci i unucima?

Veb sajt uživo, šangajska „bračna pijaca“

 

(Šangaj)* Luis Mingo Specijalno za „Svedok“:

Dok radoznalo obilazim „bračnu pijacu“ u Šangaju, jedna Kineskinja, dama srednjih godina, prilazi, i na odličnom engleskom pita: „Da li tražite prelepu kinesku devojku? Odakle ste? Iz Amerike?“.

Video sam da je bila veoma razočarana kada je saznala da nisam ni Amerikanac ni neko iz Zapadne Evrope, pa čak ni pravnik ili doktor, nego Meksikanac…

Oblačno i hladno decembarsko nedeljno popodne u centru Šangaja, najnaseljenijem i najmodernijem gradu u Kini.

Tokom vikenda, od pet popodne, bez obzira na vremenske prilike, stotine ljudi skuplja se u Narodnom parku u centru grada kako bi našli partnera za sebe, svoju decu, ili unuke.

Dobrodošli na šangajku „bračnu pijacu“ koju duhovito opisuju kao kinesku „živu“ verziju veb sajtova za upoznavanje i sajma poljoprivrednih proizvoda!

Iako u Kini postoji dosta „bračnih pijaca“, ova u Šangaju je naširoko poznata zbog ogromnog broja stranaca (pre svega zapadnjaka) koji žive u ovom gradu i koji ili traže partnera/partnerku, ili su poželjna „roba“!

Na severoistočnom kraju ovog parka leže razapeti ogromni čaršavi prepuni ličnih oglasa koji zapravo predstavljaju svojevrstan CV mladoženja i udavača.

Među informacijama koje se najčešće daju su – godine, visina, težina, nivo obrazovanja, posedovanje nekretnina, strani jezici koje osoba govori, hobiji, znak u kineskom horoskopu i „hukou“ – kineske boravišne dozvole koja vlada koristi kako bi ograničila kretanje stanovništva između urbanih i ruralnih područja.

Međutim, uz sve ove informacije nema onog, reklo bi se najvažnijeg – fotografije!

„Ljubav na prvi pogled“ je tako na velikim mukama na ovoj bračnoj pijaci...

Zašto nema fotografija?

Procenjuje se da u Kini ima 20-30 miliona više muškaraca nego žena i da će, do 2020., biti oko 25 miliona muškaraca koji neće imati partnera! Statistički, mnogi kineski muškarci neće imati ni priliku da se ožene zbog „manjka“ žena

U Kini je i dalje veoma dominantno tradicionalno shvatanje braka u čijem sreduštu su koncepti sticanja imovine i stvaranja prosperitentnog domaćinstva.

Nije bitno kako izgledaš već šta imaš i koliko si obrazovan!

Iz godine u godinu istraživanja pokazuju da čak i u velikim gradovima veliki broj mladih Kineskinja meri partnera po njegovoj sposobnosti da obezbedi kuću ili stan.

Dakle, pre izgleda i to kakva je ko osoba, dolaze pitanja imovine i obrazovanja.

Mnogo starih ljudi dolazi na pijacu u potrazi za supružnikom za svoju decu i unuke, a da pri tome nemaju odobrenje svojih naslednika!

Jedan stariji čovek traži muža za svoju ćerku: visoka je 171cm, ima 30 godina i rođena je pod kineskim znakom vola. Ipak, malo je verovatno da će naći odgovarajućeg „para“.

Čovek star 85 godina,
u kineskom horoskopu
je krava i traži zenu

Broj slučajeva koji se završe uspešnim pronalaženjem „druge polovine“ na ovoj bračnoj pijaci je izuzetno mali.

Kada sam zamolio svoju drugaricu – prelepu 25-godišnju devojku rođenu u Šangaju, koja nema vezu, a ima zapadno obrazovanje (što bi rekli – idealna prilika!) – da mi bude prevodilac u obilasku ove pijace, iz stopa je odgovorila:

„Nikada se ne bih pojavila tamo! Bila bih pritisnuta sa svih strana babama i starcima koji bi želeli da me venčaju sa njihovim čudnim sinovima i unucima“!

Širom Kine postoje agencije koje se bave nalaženjem životnih partnera. Mnogi od njihovih agenata posećuju „bračne pijace“ kako bi našli idealan „model“ koji mogu dobro da „skuće“ i od toga naprave profit.

Međutim, šta kada naiđete na osobu koja vam se dopada?

Barem prema CV-u!

Video sam staricu koja je očito našla nekog zanimljivog njoj (ili osobi koju želi da oženi/uda).

Izvadila je olovku i tefter i pažljivo prepisala sve podatke o osobi kao i kontakte.

Uprkos svojoj modernosti – oličenoj u ogromnim višespratnicama koje dominiraju nebom kao i prisustvom najvećih svetskih brendova – u Šangaju, kao i u čitavoj Kini, i dalje vladaju stari običaji.

U Kini brak predstavlja kamen temeljac života, a potomstvo je krucijalno.

Ipak, najmnogoljudnija zemlja na svetu nije izuzeta od demografskih promena i uticaja demografske politike.

Na primer, nedavno ukinuta politika „jednog deteta“ uvedena između 1978. i 1980, vodila je nasilnoj sterlizaciji stanovništva, čedomorstvu i abortusima uglavnom ženske dece što je dovelo do neravnoteže u populaciji.

Procenjuje se da u Kini ima 20-30 miliona više muškaraca nego žena te da će do 2020 biti oko 25 miliona muškaraca koji neće imati partnera.

Statistički, mnogi kineski muškarci neće imati ni priliku da se ožene zbog disbalansa u broju žena.

Zapadni mediji i analitičari nazivaju ove ljude „najusamljenijom kineskom generacijom“.

Međutim, nisu samo muškarci ti koji su „usamljeni“. U 2007. godini „Kineska federacija žena“ iskovala je frazu „preostale žene“ (leftover women) koja opisuje ženske osobe u kasnim 20-im godinama koje se nisu još uvek udale.

Na „bračnim pijacama“ roditelji se sve češće pojavljuju u pratnji dece (često protiv njihove volje) i pregovaraju.

Ipak, kineski ekonomski bum praćen je i drugim promenama. Mladi ljudi se sada venčavaju kasnije i skloni su da stave svoju karijeru ispred nalaženja životnog partnera, čak i protiv volje roditelja.

Uz to, iako je Kina uspela da podigne standard i izvuče veći deo stanovništva iz siromaštva, životni troškovi su se povećali, pogotovo u gradovima.

Sve više se čuje komentar ljidi da nisu voljni da troše novac na uzdizanje deteta jer će tako i oni i dete jedva preživeti.

Mladi ljudi u Kini sve više dovode u pitanje tradiciju ženidbe i stvaranja porodice.

Što se bračne pijace tiče i mog iskustva – nisam uspeo da nađem sebi partnerku i otišao sam odatle „singl“, kao i kada sam došao...

*Luis Mingo je student master programa iz medija na Univerzitetu Fudan u Šangaju