TAKO JE POČEO DRUGI SVETSKI RAT: Iz tajnih arhiva nemačkog MIP (10)

Okupacije mirovno rešenje!?

Piše: Vladan Dinić

Dnevni SVEDOK on-line u više nastavaka obelodanjuje dokumenta i materijala iz arhiva Ministarstva spoljnih poslova Nemačke (1937.-1938.) uoči Drugog svetskog rata...

MEMORANDUM ČEHOSLOVAČKE MISIJE U MOSKVI

NARODNOM KOMESARIJATU SPOLJNIH POSLOVA SSSR

Juče, 21 septembra, u 17 časova saopšten je poslaniciima Francuske i Engleske u Pragu sledeći odgovor čehoslovačke vlade:

1. Prinuđena situacijom i pod jakim pritiskom francuske i engleske vlade, vlada Čehoslovačke Republike s gorčinom prima francusko-engleske predloge, pretpostavljajući da će obe vlade učiniti sve da prilikom ostvarenja pomenutih predloga budu obezbeđeni životni interesi Čehoslovačke Republike.

 2. Vlada Čehoslovačke Republike s bolom konstatuje da prilikom izrade ovih predloga ona čak prethodno nije bila ni upitana.

Vlada žali što nije primljen njen predlog o arbitraži.

Vlada prima francusko-engleske predloge kao nerazdvojnu celinu i podvlači da je za nju od naročitog značaja obećani joj princip garantija.

TELEGRAM DRŽAVNOG POTSEKRETARA MSP NEMAČKE VERMANA NEMAČKIM DIPLOMATSKIM PRETSTAVNIŠTVIMA U RIMU, VARŠAVI, BUDIMPEŠTI, PRAGU I LONDONU

Fotokopija prve strane dokumenta

Berlin 23 septembra 1938 god.

Nemačkim diplomatskim pretstavništvima

u Rimu, br. 318

u Varšavi, br. 167

u Budimpešti, br. 162

u Pragu, br. 256

Nemačkoj ambasadi u Londonu, br. -299

ŠIFROVANI TELEGRAM

H i t n o

Šefu misije radi lične informacije:

Stanje pregovora u Godesbergu danas je sledeće:

Englezi su priznali pravo sudetskih Nemaca na samoopredeljenje; po pitanju uslova za odvajanje Sudetsko-nemačke oblasti postoje razmimoilaženja. Englezi su povodom toga predali jutros notu, na koju će biti pismeno odgovoreno.

Pretreseno je takođe mađarsko i poljsko pitanje, ali, kako izgleda, još ne detaljno. Mi stojimo na gledištu da ne dajemo nikakve garantije ostalom delu države ako u tome ne uzmu učešća sve zainteresovane države, uključujući i Italiju, i da nećemo preuzeti garantije koje bi mogle unapred odrediti sudbinu drugih manjina na čehoslovačkoj teritoriji.

Dopuna za Rim, Budimpeštu i Varšavu:

Italijanski i poljski ambasador i mađarski poslanik dobili su odgovarajuće informacije od rajhsministra telefonom iz Godesberga.

VERMAN 

HITLEROVI ZAHTEVI PREMA ČEHOSLOVAČKOJ KOJE JE PREDAO ENGLESKI POSLANIK U PRAGU NJUTN

(RAZGOVOR NJUTNA SA SMUTNIJEM)

Čemberlen

Britanski poslanik g. Njutn molio me je da se danas, 23 septembra, u 8.30 uveče nađem s njim, jer ima važno saopštenje iz Godesberga.

U prvom pismu, čiju mi je kopiju g. Njutn dao, g. Hitler izražava mišljenje da Čehoslovačka izaziva nemire i da je jedino mogućno sredstvo za očuvanje mira okupacija sudetsko-nemačke teritorije od nemačke vojske. Ovaj svoj predlog g. Hitler naziva miroljubivim rešenjem. Ako njeegov predlog ne bude usvojen, onda će, kako on nagoveštava, doći do rešenja pitanja putem vojnih akcija; međutim, u tom slučaju se neće moći raditi o etnografskoj granici, već o vojnoj i strategiskoj.

Prilikom prvog susreta g. Hitler je pokazao kartu Čehoslovačke, na kojoj su bile obeležene nove grmnice. G. Čembarlenm je primetio da ove nove granics daju Nemačkoj suvišeše veliku teritoriju, na što je g. Hitlsr odgovorio da je spreman da pristane na plebiscit u onim delovima teritorije za koje se ne bi priznalo da su nesumnjivo nemačke. Taj bi plebiscit bio sproveden posle dva ili tri meseca pod međunarodnom kontrolom, po ugledu na plebiscit u Saru. Svaku  teritoriju čije bi se stanovništvo izjasiilo za Nemačku smesta bi zaposele nemačke trupe.

Prinuđena situacijom i pod jakim pritiskom francuske i engleske vlade, vlada Čehoslovačke Republike s gorčinom prima francusko-engleske predloge, pretpostavljajući da će obe vlade učiniti sve da prilikom ostvarenja pomenutih predloga budu obezbeđeni životni interesi Čehoslovačke Republike

G. Čemberlen je hteo da prilikom drugog susreta stavi g. Hitleru neke primedbe povodom njegovog drugog plana, ali izgleda da do drugog susreta nije došlo, jer je g. Čemberlen izložio g. Hitleru svoje primedbe u pismenoj formi. On u pismu kaže da je spreman da saopšti čehoslovačkoj vladi predlog g. Hitlera u pogledu onih oblasti u kojima je plebiscit neophodno potreban, i onih u kojima nije potreban; međutim teškoće oko sprovođenja onoga što g. Hitler predlaže sastoje se u tome što sve teritorije treba da budu smesta okupirane.

Pod takvim uslovima bilo je teško voditi dalje pregovore i g. Čemberlen sumnja da će plan koji je g. Hitler predložio olakšati zategnutost, čak i ako bude prihvaćen. G. Hitler ne shvata potpuno da g. Čemberlen ne može predložiti plan koji ne bi odobrilo javno mnjenje Engleske i Francuske. On je ubeđen da bi predložena okupacija tih teritorija od nemačke vojske — usled čega bi one faktički postale jedan deo Rajha — bila primljena kao činjenica koja simboliše baš to. G. Čemberlen smatra da će čehoslovačka vlada odbiti takav plan. Predlozi g. Hitlera treba da sadrže takve alternative koje ne bi izazvale prigovore.

Prilikom prvog susreta g. Hitler je pokazao kartu Čehoslovačke, na kojoj su bile obeležene nove grmnice. G. Čemberlen je primetio da ove nove granics daju Nemačkoj suvišeše veliku teritoriju, na što je g. Hitlsr odgovorio da je spreman da pristane na plebiscit u onim delovima teritorije za koje se ne bi priznalo da su nesumnjivo nemačke. Taj bi plebiscit bio sproveden posle dva ili tri meseca pod međunarodnom kontrolom, po ugledu na plebiscit u Saru. Svaku  teritoriju čije bi se stanovništvo izjasiilo za Nemačku smesta bi zaposele nemačke trupe

Po želji (G. Hitlera) g. Čemberlen bi mogao da upita čehoslovačku vladu da li bi za nju bilo prihvatljivo rešenje da na sudetske Nemce prenese odgovornost za održanje reda na onim teritorijama u pogledu kojih ne postoji sumnja. Umesto nemačkih trupa sudetski Nemci bi na tim teritorijama stvorili svoje organizacije ili bi koristili već postojeće, koje bi radile pod nadzorom nemačkih posmatrača. G. Čemberlen bi mogao da pita čehoslovačku vladu za njeno mišljenje i ako bi takav predlog bio prihvatljiv za Prag, onda bi se Čemberlen obratio praškoj vladi s molbom da ona povuče svoje trupe i policiju iz onih okruga u kojima bi sudetski Nemci mogli da održavaju red. U svom odgovoru na g. Čemberlenovo pismo g. Hitler insistira na svojim jučerašnjim uslovima. On čini samo jedan izuzetak, a taj je da nemačke trupe ne zaposednu one oblasti u kojima treba da bude sproveden plebiscit.

Hitlerovi zahtevi mogu se rezimirati na sledeći način:

1) On traži da se odmah povuku vojne i druge vlasti kao i policija iz onih delova sudetske teritorije koje smatra da su nemački.

2) Traži vojnu okupaciju tih teritorija.

Sa svoje strane g. Čemberlen traži da mu g. Hitler preda pismeni memorandum u kome će biti izloženi ovi zahtevi. Ako g. Čemberlen dobije taj memorandum, on će ga sutra avionom poslati britanskom poslaniku u Pragu g. Njutnu. G. Čemberlen je takođe izjavio Hitleru da sada ne vidi nikakav drugi način daljeg rada, već da ovaj memorandum pošalje, a on sam da se vrati u London.

U isto vreme g. Čemberlen moli g. Hitlera da se obaveže da neće preduzeti nikakve vojne akcije na čehoslovačkoj teritoriji dok ne dobije odgovor iz Praga, jer bi takve akcije štetno uticale na dalje pregovore, ako bi do njih došlo.

G. Njutn je prvo dobio informaciju u pogledu mobilizacije (da protiv čehoslovačke mobilizacije nema prigovora), a kasnije goreizloženi izveštaj iz Godesberga. Pretpostavljalo se da će on skrenuti pažnju čehoslovačkoj vladi na to da objavljivanje mobilizacije može imati za posledicu naređenje nemačkoj vojsci da odmah upadne u Čehoslovačku.

(potpisano) SMUTNI

SAOPŠTENJE ENGLESKOG POSLANIKA OD 24 SEPTEMBRA 1938 god.

O HITLEROVOM MEMORANDUMU

Poslanik Njutn javlja 24. IX. 1938 god. u 10.30 časova telefonom:

1. On je u toku noći izvešten da će mu memorandum koji je Hitler podneo Čemberlenu biti poslat telegrafski. Do ovog trenutka memorandum još nije stigao.

2. Skreće pažnju da ima izvesnih dopuna uz tekst pisma koje mi je juče predao, ali ne može da mi ih saopšti, jer za to nema ovlašćenja.

3. Kao dopunu ličnog karaktera javlja mi da smatra da bi bilo veoma potrebno da kod nas u ovom trenutku ne dođe ni do kakvih incidenata, neprijateljskih prema Nemcima, tj. da se naše stanovninšgvo ne sveti nemačkim sugrađanima. Uverio sam Njutna da su u tom smislu izdata vrlo stroga naređenja i da je baš okolnost što je armija mobilisana najbolja garantija da će red biti očuvan u svakoj situaciji. Iz svih izveštaja koje je Ministarstvo dobilo od General-štaba i Ministarstva unutrašnjih poslova vidi se da ni do kakvih incidenata nije došlo i u tom smislu on može izvestiti London.

J. SMUTNI

PISMO ČEHOSLOVAČKOG POSLANIKA U LONDONU MINISTRU SPOLjNIH POSLOVA VELIKE BRITANIJE

London, 26 septembra 1938 god.

Ser,

Obavestio sam svoju vladu o pitanju koje mi je sinoć postavio pretsednik vlade i na koje je želeo da dobije odgovor. Pitanje pretsednika vlade, kako sam ga ja razumeo, preneo sam Pragu na sledeći način:

"Iako je g. Hitler rekao da je memorandum koji je vlada njegovog veličanstva predala čehoslovačkoj vladi bio njegova poslednja reč, i ma da g. Čemberlen jako sumnja da bi u ovom kasnom času mogao da navede g. Hitlera da promeni mišljenje, pretsednik vlade bi ipak mogao, s obzirom na okolnosti, uložiti poslednje napore da ubedi g. Hitlera da prihvati drugi metod mirnog rešenja sudetsko-nemačkog pitanja, naime putem međunarodne konferencije uz učešće Nemačke, Čehoslovačke i drugih država, koja bi uzela u obzir englesko-francuski plan i najbolji metod njegova ostvarenja. On je pitao da li bi čehoslovačka vlada bila spremna da uzme učešća u ovom novom naporu za očuvanje mira."

Jan Masarik

Na ovo pitanje dobio sam od svoje vlade sledeći odgovor:

"Čehoslovačka vlada je spremna da uzme učešća na međunarodnoj konferenciji, na kojoj bi Nemačka i Čehoslovačka bile zastupljene zajedno s drugim državama, za pronalaženje drukčijeg metoda za rešenje sudetsko-nemačkog pitanja od onoga koji je izložen u Hitlerovim predlozima, pri čemu bi trebalo imati kao cilj mogućnost vraćanja na takozvani englesko- francuski plan. U noti koju je g. Masarik sinoć predao Čemberlenu bila je pomenuta činjenica da čehoslovačka vlada, koja je pod najjačim pritiskom bila direktno prinuđena da pristane na englesko-francusku notu, nije imala vremena da stavi ma kakve primedbe u pogledu njenih mnogobrojnih neostvarljivih strana. Čehoslovačka vlada smatra da u slučaju ako do konferencije dođe ova činjenica neće ostati nezapažena od njenih učesnika."

Moja vlada, posle iskustva iz ovih poslednjih nedelja, smatrala bi potpuno opravdanom molbu o određenoj obaveznoj garantiji da za vreme pregovora ne dođe ni do kakve neočekivane akcije agresivnog karaktera i da čehoslovački odbranbeni sistom ostane miprikosnoven za vreme tog perioda.

Primite itd,

JAN MASARIK