TAKO JE POČEO DRUGI SVETSKI RAT: Iz tajnih arhiva nemačkog MIP (11)

Hitler: Teritorije Čehoslovačke predati Nemačkoj

Piše: Vladan Dinić

Dnevni SVEDOK on-line u više nastavaka obelodanjuje dokumenta i materijala iz arhiva Ministarstva spoljnih poslova Nemačke (1937-1938) uoči Drugog svetskog rata

IZVEŠTAJ POLJSKOG AMBASADORA U BERLINU JOZEFA LIPSKOG MINISTRU SPOLJNIH POSLOVA BEKU

Dva telegrama upućena danas povodom jutrošnjih razgovora sa (nemačkim) državnim sekretarom Vajczekerom i ministrom spoljnih poslova fon Ribentropom čast mi je dopuniti sledećim podacima:

Kako se stvarno odvijala konferencija u Godesbergu teško je reći, jer do danas ni ministar fon Ribentrop ni državni sekretar Vajczeker nisu bili u Berlinu.

Sem toga, svetska štampa bila je prepuna netačnih vesti, koje su posmatrače dovodile u zabludu.

U takvim prilikama jedini pouzdani dokument bio je nemački memorandum - rezultat godesberške konferencije - s kojim su bili upoznati predstavnici Poljske, Mađarske i Italije. Ja sam imao čast da ga dostavim g. ministru uz pismo od 24. ovog meseca pod br. 1/171/38.

Napominjem jedino da mi je drugog dana konferencije u Godesbergu oko jedan čas po podne g. fon Ribentrop saošptio da je kancelar odbio projekat pakta o nenapadanju i garantijama Čehoslovačkoj, što sam odmah javio telegramom.

Među predstavnicima poljske štampe koji su se nalazili u Godesbergu širili su se glasovi, inspirisani od strane Engleza, da je do krize u Godesbergu došlo usled kancelarovog zahteva da se istovremeno reši celokupni čehoslovački problem, uključujući poljske i mađarske zahteve.

Do popuštanja napregnutosti došlo je navodno u noći, u odlučujućem razgovoru između Čemberlena i kancelara, kada je poslednji odustao od svog zahteva.

Mađarski poslanik, koji me je jutros posetio, takođe je tvrdio da je u poslednjem razgovoru s Čemberlenom kancelar popustio pod engleskim pritiskom, koji se, između ostalog, ispoljio u izjavi engleskog predsednika vlade da će biti prinuđen da sutra napusti Godesberg.

Mađarski poslanik misli da je na kancelarovu odluku uticao i pritisak od strane nemačkih vojnih krugova, koji se boje da ne dođe do međunarodnog sukoba, kao i mišljenje viših činovnika Ministarstva spoljnih poslova koji, kao što sam mogao proveriti, stalno upozoravaju na mogućnost intervencije od strane Engleske i Francuske. S obzirom na dobivenu informaciju, mađarski poslanik je takođe izrazio bojazan da će se češka vlada, prihvatajući sada nemački memorandum, kasnije vratiti paktu o nenapadanju, ali ne za celu teritoriju Čehoslovačke, već samo za deo novog češko-nemačkog razgraničenja, i da kancelar može pod engleskim pritiskom na to pristati.

Rekao sam mađarskom poslaniku da smatram da je to isključeno, jer je Hitler u razgovoru sa mnom u Berhtesgadenu jasno odredio svoj stav po ovom pitanju.

Posle sastanka s mađarskim poslanikom imao sam u Ministarstvu spoljnih poslova najpre razgovor sa g. Vajczekerom, a zatim ss g. fon Ribentropom.

Poljski ambasador Lipski: Prilikom zajedničke razmene mišljenja sa g. fon Ribentropom, ovaj je podvukao svoju pretpostavku da će s engleske strane još biti izvršen snažan pritisak na Prag. Misli da će engleska vlada učiniti sve što je mogućno da se pitanje reši mirnim putem i da se ne dozvoli da dođe do oružanog sukoba. On računa s mogućnošću lokalizovanog sukoba

Iz objašnjenja koja sam dobio proizlazi da se za vreme pregovora u Godesoergu kancelar ograničio samo na pretresanje sudetskog pitanja. On je polazio od pretpostavke da bi se danas doticanjem celokupnog problema stvar mogla samo komplikovati. Naše i mađarsko pitanje bilo je indirektno pokrenuto tek onda kada je kancelar odbio sklapanje pakta o nenapadanju s motivacijom da bi takav pakt predstavljao u rukama Čeha instrument uperen protiv zahteva Poljske i Mađarske i Italije. Garantiju, pak, kancelar je odbio s motivacijom da bi je morao dovesti u zavisnost od garantija Poljske, Mađarske i Italije. Ribentrop je dodao da engleska vlada ne insistira naročito na garantiji očigledno zato što sa gledišta tradicionalne engleske politike garantija nije poželjna.

Vajczeker je učinio zanimljivu primedbu napominjući da ga nimalo ne bi iznenadilo kada bi Beneš, odustajući od garantija drugih zemalja, zatražio istu samo od Francuske i Engleske, dovodeći u zavisnost odtoga prihvatanje nemačkog memoranduma.

Jozef Lipski,
poljski ambasador
u nacističkoj Nemačkoj

Na moje pitanje šta je upravo dovelo do zategnutosti situacije u Godesbergu, Ribentrop je odgovorio da je posle razgovora u Berhtesgadenu Čemberlen težio da problemu ustupanja Sudeta da formu koja bi bila prihvatljivija za javno mnjenje Zapada. To potvrđuje i informaciju koja Vam je bila dostavljena posle razgovora s Vermanom i u kojoj se javljalo da je najviše prigovora od strane Čemberlena izazvao nemački zahtev da teritorije koje treba da budu ustupljene budu zaposednute od strane vojske 1. oktobra.

Ipak me je Ribentrop ovlastio, s molbom da se to ne iznosi na javnost, da Vas obavestim da se Čemberlen lično obavezao pred kancelarom da će uložiti sve napore da memorandum bude prihvaćen. Za spoljni svet to se, naravno, nije moglo objaviti i zato se u kominikeu i pojavilo saopštenje da će britanski predsednik vlade predati memorandum češkoj vladi.

U Ribentropovoj čekaonici sreo sam se s ambasadorima Engleske i Italije. Engleski ambasador imao je samo vremena da mi kaže da situaciju smatra kritičnom. Italijanski ambasador, prema obaveštenju dobijenom iz Rima, izrazio je bojazan da položaj Čemberlena postaje težak.

Iz jasnijih izlaganja Vajczekera i manje jasnih - Ribentropovih izlazi da je Hitler prinuđen da, sve dotle dok se ne reši sudetsko pitanje, svu svoju pažnju skoncentriše na taj problem. Ipak je Ribentrop uveravao da Hitler određeno zastupa zadovoljenje poljskih i mađarskih zahteva.

Zatim je Ribentrop u prilično opštoj formi izjavio da u celoj ovoj stvari vidi dve mogućnosti:

 Češka vlada će prihvatiti memorandum, posle čega će odmah doći do mirnog zauzimanja teritorije. Za taj slučaj je predložio da bi možda trebalo da se održi sastanak s nama i da se dogovori o daljem stavu po poljskom i mađarskom pitanju. Odgovorio sam neodređeno da je, kao što smo već govorili u Berhtesgadenu, mogućan sastanak između Vas i kancelara.

 Drugi izlaz g. fon Ribentrop vidi u eventualnoj potrebi upada od strane Nemačke. Ovde je pitao da li ćemo pod takvim okolnostima upasti i mi. Odgovorio sam da se, prirodno, ja ne mogu izjasniti po ovom pitanju, jer ono spada u nadležnost vlade.

Isključivo u svoje ime rekao sam da u slučaju neispunjavanja naših zahteva nije isključena primena sile, kako u slučaju upada tako i u slučaju mirnog zauzimanja teritorije od strane Nemačke.

Već pri kraju razgovora g. fon Ribentrop je kazao da bi radi operativnosti bilo dobro da u slučaju potrebe održavamo kontakt, na šta nisam ništa odgovorio.

G. Ribentrop je napomenuo da mi on u svakom trenutku stoji na raspoloženju i smatra da je neposredan kontakt veoma poželjan i da će me, u slučaju ako se iz razgovora s Vilsonom pojavi nešto naročito važno, odmah obavestiti.

Ambasador Poljske Republike

Jozef Lipski

IZVEŠTAJ POLJSKOG AMBASADORA U BERLINU LIPSKOG MINISTRU SPOLJNIH POSLOVA BEKU

G. Ministru spoljnih poslova, Varšava

Danas u 7. časova pozvao me je državni sekretar g. Vajczeker na razgovor u Ministarstvo spoljnih poslova. Zatim sam, na poziv g. fon Ribentropa imao razgovor i sa njim.

G fon Vajczeker obavestio me je o rezultatima razgovora ser Horacija Vilsona s kancelarom. Tom prilikom je pročitao stenogram.

U tom razgovoru kancelar je zauzeo stav da češka vlada mora da prihvati memorandum i izjavio je da ovaj stav neće napustiti.

Za vreme razgovora ser Horacije Vilson je na sledeći način odredio mogućnost istupanja Engleske protiv Nemačke (doslovno citiram stenogram):

„Ako Čehoslovačka odbije memorandum, onda se ne zna kako će se stvar završiti. Ako Nemačka napadne Čehoslovačku, Francuska će ispuniti svoje obaveze prema Čehoslovačkoj koje proističu iz ugovora, i ako do toga dođe i pri tome se francuske oružane snage umešaju u rat protiv Nemačke - da li će se to desiti, on to ne zna - tada će se Engleska smatrati obaveznom da pruži pomoć Francuskoj.“

G. fon Vajczeker je objasnio da je Vilson, podvlačeći te reči, izjavio da one tačno izražavaju Čemberlenovu misao.

Rekao sam Vajczekeru da je ova formula tipična za englesku politiku. G. Vajczeker je dalje napomenuo da je Vilson u toku razgovora ukazao na mogućnost englesko-nemačkog sporazuma u nizu pitanja. U isto vreme je naročito podvukao da je neophodno potrebno izbeći katastrofu. Na kraju razgovora je tobože rekao da će raditi u tom pravcu.

G. fon Ribentrop, s kojim sam posle toga razgovorao, smatra da će engleska vlada još izvršiti jak pritisak na Prag da ovaj primi memorandum. Na moje pitanje da li ostaje na snazi sutrašnji datum i rok - 2 časa po podne, državni sekretar mi je odgovorio da me je upravo zato i molio da sve ovo držim u najvećoj tajnosti kako se za ovaj rok ne bi saznalo. Na taj način on je uslovan.

II.Zatim sam, u saglasnosti s Vašim današnjim telegramom, obavestio kako ministra spoljnih poslova tako i državnog sekretara o toku naših pregovora s Pragom, podvukavši da mi nećemo upasti u klopku, već da ćemo tražiti konkretna rešenja.

III. G. fon Vajczeker, koji je imao pred sobom kartu generalštaba, napomenuo je da bi hteo da naš vojni ataše zajedno s odgovarajućom kompetentnom ličnošću iz štaba obeleži sutra na karti demarkacionu liniju, tako da u slučaju eventualnih operacija ne bi došlo do sukoba između naših oružanih snaga.

Odgovorio sam g. Vajczekeru da pre svega smatram za potrebno da zajedno s njim odredim teritoriju naših političkih interesa u Čehoslovačkoj. Pošto g. Vajczeker nije imao kod sebe takvu kartu, dogovorio sam se s njim da ćemo sutra ujutru pretresti ovo pitanje. Pitanje razgraničavanja sfera u slučaju potrebe, od strane vojnih eksperata privremeno je bilo odloženo.

IV. Kada je razgovor s državnim sekretarom  prešao na opšte teme, dodirnuli smo stav Francuske i Engleske.

G. Vajczeker je rekao da je njegov službeni aparat na žalost, slabo obavešten o stavu Francuske, jer se francuski ambasador Fransoa-Ponse već skoro dve nedelje ne pojavljuje u Ministarstvu spoljnih poslova i on dobija informacije iz drugog izvora, a ambasador Velček nije u Parizu. Državni sekretar konstatuje ujedno da je francusko javno mnjenje znatno ohladnelo.

V. Prilikom zajedničke razmene mišljenja sa g. fon Ribentropom, ovaj je podvukao svoju pretpostavku, koju sam gore pomenuo, da će s engleske strane još biti izvršen snažan pritisak na Prag. Misli da će engleska vlada učiniti sve što je mogućno da se pitanje reši mirnim putem i da se ne dozvoli da dođe do oružanog sukoba. On računa s mogućnošću lokalizovanog sukoba, ali, kao što je rekao, ne isključuje, ipak, ni opšti sukob, na koji je on spreman. Pozivajući se na ranije razgovore s njim, ja sam konstatovao koliko je važno da se sukob lokalizuje.

Što se tiče Rusije, g. Ribentrop je raspoložen više nego optimistički.

Na pitanje g. Gon Ribentropa da li će Poljska istupiti u slučaju da memorandum bude prihvaćen mirnim putem, odgovorio sam da ne mogu predvideti stav svoje vlade.

Zatim je g. fon Ribentrop izneo pretpostavku da Česi ne prime memorandum i tada će, kao što se on izrazio, Češka biti uništena. Između ostalog, postavio je pitanje da li ćemo mi u tom slučaju istupiti aktivno i u kom trenutku. Iz njegovih reči mogao sam zaključiti da g. Ribentrop shvata da bi poljska vlada, ukoliko je za nju glavni problem istočna granica, uzela učešća u sukobu samo onda kada bude jasno da li sukob ima lokalni karakter ili je to svetski rat. U slučaju da Nemačka zauzme celu Čehoslovačku, g. fon Ribentrop smatra za korisno da se još tačnije definišu uzajamni politički i vojni interesi. Molio je da Vam na to skrenem naročitu pažnju i dobijem instrukcije.

VI. 1) U zaključku čast mi je da konstatujem da su dalji pregovori o nemačkom memorandumu već bespredmetni, jer je kancelar u razgovoru s Vilsonom definitivno odredio svoj stav.

2) U vezi s konkretnim predlogom državnog sekretara za stvaranje demarkacione linije na teritoriji naših  interesa u Tešinskom reonu, molim da mi se, u sporazumu s generalštabom, pošalju instrukcije.

3) Isto tako molim da mi se pošalju instrukcije za slučaj vojnih akcija i za slučaj da Nemačka pređe liniju svojih neposrednih interesa u Čehoslovačkoj, na šta je aludirao g. Ribentrop.

Ambasador Poljske Republike JOZEF LIPSKI

IZVEŠTAJ NEMAČKE DELEGACIJE U MINHENU MINISTARSTVU SPOLJNIH POSLOVA NEMAČKE O TOKU MINHENSKE KONFERENCIJE

Poverljivo Minhen 29. oeptembra 1938. god.

19 čas. 00 min. Državnom sekretaru Ministarstva spoljnih poslova

Berlin Poslati po kuriru

Hitno!

Uz potvrdu prijema od strane državnog potsekretara Strogo poverljivo!

Sudbina Čehoslovačke u rukama velikih sila:
Musolini, Hitler, Daladier i Čemberlen, Minhen 1938

U 12 časova i 45 minuta firer je otvorio savetovanje i izrazio prisutnim šefovima vlada svoju zahvalnost što su se odazvali njegovu pozivu da dođu u Minhen. Dodao je da hoće pre svega da da jedan kratak pregled češkog pitanja onako kako se ono pojavljuje u ovom trenutku.

Postojanje Čehoslovačke u njenom današnjem obliku preti miru u Evropi. Nemačka, Mađarska, Slovačka, Poljska i karpato-ruska manjina, koje su protiv svoje volje bile ugurane u ovu državu, ustaju protiv njenog daljeg  postojanja. On, firer, može da govori ovde samo u ime nemačke manjine.

Hitler: Ako praška vlada ipak odbije dokument potpisan od strane četiri državnika, to značiti da Prag na kraju krajeva poštuje samo silu

U interesu evropskog mira ovaj problem mora biti rešen u najkraćem roku, i to na taj način što će češka vlada ispuniti svoje obećanje o ustupanju „teritorije“. Nemačka ne može više da gleda nesreću i bedu sudetskih Nemaca. Raste broj saopštenja o uništavanju imovine. Stanovništvo je izloženo varvarskim progonima. Od trenutka kada je on, firer, poslednji put razgovarao s g. Čemberlenom broj izbeglica se popeo na 240.000 i ne vidi se kraj te bujice. Sem toga, potrebno je da se učini kraj političkoj, vojnoj i ekonomskoj napregnutosti, koja je postala neizdržljiva. Ova zategnuta situacija iziskuje rešenje problema u toku nekoliko dana, jer se više ne može čekati nedeljama.

Izlazeći u susret želji šefa italijanske vlade Musolinija, on, firer, izjavio je da je spreman da za 24 časa odloži mobilizaciju u Nemačkoj. Dalje odugovlačenje bilo bi zločin. Za rešavanje ovog problema ovde su se okupili odgovorni državnici Evrope i firer konstatuje da su razmimoilaženja među njima minimalna, jer se, prvo, svi slažu da teritorija mora biti ustupljena Nemačkoj i drugo, da Nemačka sem ove teritorije nema drugih pretenzija. Tačno određivanje o kojoj se upravo teritoriji radi ne može se prepustiti komisiji.

Za rešavanje ovog problema ovde su se okupili odgovorni državnici Evrope i firer konstatuje da su razmimoilaženja među njima minimalna, jer se, prvo, svi slažu da teritorija mora biti ustupljena Nemačkoj i drugo, da Nemačka sem ove teritorije nema drugih pretenzija

Za ovo se što brže traži plebiscit, tim pre što u Čehoslovačkoj već dvadeset godina nije bilo slobodnih izbora. U svom govoru u Sportpalasu firer je izjavio da će 1. oktobra u svakom slučaju umarširati („einmarschieren wurde“). Na to su mu odgovorili da će ova akcija imati karakter nasilja. Na taj način zadatak se sastoji u tome da ova akcija izgubi sličan karakter. Treba, međutim, raditi bez odlaganja, i to pre svega iz tog razloga što se više ne može gledati na progone, kao i zato što se usled kolebanja u Pragu ne sme više odugovlačiti. S vojnog gledišta okupacija ne pretstavlja nikakav problem, jer se ni u jednom pravcu ne bi zalazilo duboko. Na taj način teritorija se može očistiti za deset dana, pa čak, on je ubeđen, i za 6-7 dana. Izlazeći u susret javnom mnjenju Engleske i Francuske, on ostavlja otvoreno pitanje ulaska nemačke vojske u one reone, u kojima će biti sproveden plebiscit. Ali u tom slučaju i Česi sa svoje strane treba da urade isto kako bi za obe strane bili stvoreni isti uslovi. O načinu ustupanja može se još porazgovarati, ali raditi se mora brzo. Ne može se dugo podnositi takvo stanje, kada u Evropi, kao što je to slučaj u ovom trenutku, naoružane države stoje jedna naspram druge.

Predsednik vlade Čemberlen prvo se zahvalio fireru za poziv na savetovanje. Isto tako zahvalio se i dučeu, na čiju je inicijativu, ako je on dobro razumeo, održano današnje savetovanje. Ovo savetovanje pruža Evropi novi predah, dok se još koliko juče činilo da će do katastrofe doći u najskorije vreme. Potpuno se slaže s tim da treba raditi brzo i naročito pozdravlja firerovu izjavu da ne želi da primenjuje silu, već hoće da uvede red. Ako se problemu priđe s te strane, onda on veruje da će se doći do željenih rezultata.

Šef italijanske vlade izjavio je da su se u principu svi već sporazumeli i da se sada radi samo o tome da se teorija sprovede u delo. Naročitu važnost dobija pri tome pitanje roka. Svako bi odugovlačenje bilo izvor opasnosti. On naročito insistira da se radi ubrzano, jer je brza akcija u ovom slučaju potpuno opravdana. Najbolje je da se još danas postigne sporazum, jer bi odugovlačenje čak i za 24 časa izazvalo novu uznemirenost i nove sumnje.

I francuski predsednik vlade Daladje zahvalio se fireru na njegovoj inicijativi. Drago mu je što mu se pružila prilika da se lično vidi s firerom. Plan za takav susret postojao je i ranije, ali su dosada, na žalost, okolnosti uvek ometale njegovo ostvarenje, a francuska, pak, poslovica glasi: „Bolje ikad nego nikad“.

Predsednik vlade Daladje izjavio je zatim isto tako i dučeu svoje divljenje povodom njegovog koraka, kojm će, po što se nada, omogućiti rešenje ovog pitanja. Misli, kao i g. Čemberlen, da treba raditi najvećom brzinom. Naročito pozdravlja dučeov predlog prožet duhom objektivnosti i realizma, koji prima kao osnov za diskusiju. Ovo, razume se, ne znači da se slaže sa svim tačkama, jer treba uzeti u obzir i pitanje ekonomike, da se ne bi stvorio pogodan teren za buduće ratove. I najzad, ostaje nerešeno pitanje organizovanja plebiscitai razgraničenja ove zone. Ove tačke pominje samo zato što još nije proučio predlog koji je malopre iznet. Ali ga već sada može prihvatiti kao osnov za diskusiju.

Firer je odgovorio da će na teritoriji koja treba da se ustupi Nemačkoj važiti, razume se, nemački zakoni

Predsednik vlade Čemberlen je takođe pozdravio dučeov predlog i izjavio da je i on zamišljao rešenje pitanja u duhu ovog predloga. Što se tiče garantija koje se traže od Engleske, on bi bio zadovoljan kad bi ovde bio prisutan i predstavnik češke vlade, jer Engleska, sasvim prirodno, ne može dati garantije da će teritorija biti evakuisana do 10. oktobra i da ništa neće biti porušeno ako češka vlada po ovoj stvari ne da odgovarajuću garantiju.

Firer je na to odgovorio da nije nimalo zainteresovan za garantiju češke vlade, jer upravo ta vlada i vrši rušenje. Pitanje se i sastoji u tome na koji se način može češka vlada naterati da primi ovaj predlog. Postoji jedinstveno mišljenje da će ta teritorija biti ustupljena Nemačkoj. Međutim, Česi tvrde da ne mogu očistiti teritoriju dotle dok ne budu podignuta nova utvrđenja i doneta rešenja privrednog karaktera.

Predsednik vlade Daladje je odgovorio da francuska vlada ni u kom slučaju u ovoj stvari neće trpeti odugovlačenja od strane češke vlade. Češka vlada je dala reč i treba da je održi. Ne može biti ni govora da se evakuacija oblasti odlaže dotle dok ne budu podignuta utvrđenja. Moli da se ova tačka potpuno isključi iz diskusije, jer će češka vlada dobiti garantiju za svoje ustupke. Uopšte uzev, on smatra, kao i g. Čemberlen, da bi bilo korisno prisustvo češkog predstavnika s kojim bi se u slučaju potrebe moglo konsultovati. Njemu se čini da bi to bilo od koristi u prvom redu zato da se izbegnu neredi, do kojih lako može doći u jednoj tako delikatnoj stvari kao što je ustupanje teritorije. Treba preduzeti sve da se haos spreči.

Na to je firer odgovorio da se rešenje pitanja, ako se za svaku pojedinost traži saglasnost češke vlade, ne može očekivati najmanje za 14 dana. Dučeov predlog predvića osnivanje komisije u koju će ući i predstavnici češke vlade. On je zainteresovan pre svega za garantije velikih sila koje treba da iskoriste svoj autoritet da češka vlada prestane s proganjanjima i rušenjima.

Predsednik vlade Čemberlen je na to odgovorio da i on smatra da nije potrebno čekati. Ali pre no što preuzme garantiju, on mora da zna da li će je moći i ispuniti; zato bi bio zadovoljan kad bi se u susednoj sobi nalazio predstavnik Praga, od koga bi se mogla dobiti tražena garantija.

Firer je odgovorio da se u ovom trenutku jedan takav češki predstavnik, koji bi mogao autoritativno da govori u ime svoje vlade, ovde ne nalazi. Interesuje ga pitanje šta će se desiti ako češka vlada ne primi predloge velikih sila. Do danas je porušeno 247 mostova i još veći broj kuća.

Italijanski predsednik vlade je izjavio da se i njemu čini da se ne može čekati na češkog pretstavnika. Velike sile moraju preuzeti moralnu garantiju za evakuaciju i onemogućavanje rušenja. One treba da ukažu Pragu na činjenicu da češka vlada mora primiti ove zahteve, jer će ona u protivnom snositi posledice vojnog karaktera. Radi se o jednoj vrsti molbe velikih sila, koje će snositi moralne obaveze da ova teritorija ne bude potpuno opustošena.

Predsednik vlade Čemberlen je odgovorio da bi vrlo rado video ovde češkog pretstavnika, ali, uostalom, rokove koje je predložio duče smatra kao sasvim razumne. Spreman je da na to stavi svoj potpis i da saopšti češkoj vladi da treba da ih primi. Međutim ne može da preuzme nikakvu garantiju dok ne zna kako će je moći ispuniti. Sem ovoga treba rešiti nekoliko posebnih pitanja: kakva će ovlašćenja imati međunarodna komisija, kakav će biti režim na teritoriji kada ona bude evakuisana? On ne sumnja da će firer održati red i pobrinuti se da oni stanovnici koji su protiv anšlusa ne budu izloženi progonima. Međutim, pojedine tačke nemačkog memoranduma izazvale su u Engleskoj nedoumicu. Tako su se, na primer, tamo pitali šta treba da znači ona tačka, prema kojoj se sa ove teritorije ne može odvoditi stoka. Da li to znači da će seljaci biti iseljeni, a da će njihova stoka ostati?

Firer je odgovorio da će na teritoriji koja treba da se ustupi Nemačkoj važiti, razume se, nemački zakoni. Uostalom, sada je upravo suprotno. Danas Česi odvode stoku koja pripada nemačkim seljacima, a ne obratno. Odlučujuće je da li će se ovo pitanje tretirati kao nemačko-češki konflikt, koji će biti rešen za 14 dana, ili kao problem od evropskog značaja. Ako se radi o evrop- skom problemu, onda velike sile treba da stave na terazije svoj autoritet i preuzmu odgovornost da će se ustupanje izvršiti prema ugovoru. U slučaju pak da češka vlada ne bude voljna da ove predloge primi, biće jasno da je najvećl autoritet moralnog karaktera koji bi uopšte trebalo da postoji, naime autoritet ovaploćen u potpisima četiri državnika okupljena ovde, nedovoljan.

U tom slučaju pitanje će se moći rešiti jedino primenom sile.

Predsednik vlade Čemberlen je odgovorio da nema nikakvih prigovora protiv predloženih rokova. Češko pitanje predstavlja evropsko pitanje i njegovo je rešenje za velike sile ne samo njihovo pravo već i njihova dužnost. One se isto tako moraju pobrinuti i za to da češka vlada iz nedovoljnog razumevanja i tvrdoglavosti ne odbije da očisti teritoriju. On bi hteo da pravilno upotrebi autoritet velikih sila i zato predlaže da se prvo prisutnima razdeli dučeov plan i sednica prekine za kratko vreme, da bi se ovaj plan mogao proučiti. Takva procedura ne znači odugovlačenje.

Predsednik francuske vlade Daladje je kazao da je uzeo na sebe odgovornost još u Londonu, kada je, ne pitajući češku vladu, u principu dao svoj pristanak na ustupanje nemačkih oblasti. On je zauzeo ovo stanovište bez obzira na to što između Francuske i Čehoslovačke postoji saveznički ugovor. U slučaju da uključivanje predstavnika Praga u rad savetovanja nailazi na teškoće, spre man se toga odrekne, jer se cela stvar sastoji u tome da se pitanje brzo reši.

Firer je na to odgovorio da će, ako praška vlada ipak odbije dokument potpisan od strane četiri državnika, to značiti da Prag na kraju krajeva poštuje samo silu.

Primio: HAJNIŠ

(U sledećem nastavku tekst sporazuma u Minhenu)