Englezi i Francuzi (po)klekli pred Hitlerom
x x x x x
TEKST SPORAZUMA ZAKLJUČENOG U MINHENU
SPORAZUM IZMEĐU NEMAČKE, UJEDINJENE KRALJEVINE, FRANCUSKE I ITALIJE, ZAKLJUČEN U MINHENU 29 septembra 1938 god.
Nemačka, Ujedinjena Kraljevina, Francuska i Italija,
saglasno sporazumu koji je već principijelno postignut u pogledu ustupanja
Sudetsko-nemačke oblasti, sporazumele su se o sledećim uslovima i načinu ovog
ustupanja, kao i o merama za to potrebnim:— i na osnovu ovog sporazuma
izjavljuju da smatraju sebe odgovornim, svaka posebno, za obezbeđenje mera
potrebnih za njegovo izvršenje.
1) Evakuacija će početi 1 oktobra.
2) Ujedinjena Kraljevina, Francuska i Italija saglasile
su se da evakuacija teritorije bude izvršena do 10 oktobra, a da se uređaji
koji tamo postoje ne unište, i da čehoslovačka vlada snosi odgovornost za to da
evakuacija oblasti bude sprovedena bez oštećenja pomenutih uređaja.
Način evakuacije detaljno će utvrditi međunarodna
komisija koju će sačinjavati pretstavnici Nemačke, Ujedinjene Kraljevine,
Francuske, Italije i Čehoslovačke.
Postepeno posedanje krajeva s pretežno nemačkim stanovništvom
od strane nemačkih trupa počeće 1 oktobra. Četiri zone obeležene na priloženoj
mapi okupiraće nemačke trupe sledećim redom:
Zonu broj I — 1 i 2 oktobra, zonu broj II — 2 i 3
oktobra, zonu broj III — 3, 4 i 5 oktobra, zonu broj IV — 6 i 7 oktobra.
Ostala oblast koja ima pretežno nemački karakter biće
odmah utvrđena od pomenute međunarodne
komisije i biće posednuta od nemačkih trupa do 10 oktobra.
Međunarodna komisija, pomenuta u § 3, utvrdiće oblasti u
kojima ima da se izvrši plebiscit. Te oblasti okupiraće međunarodne vojne
jedinice dok plebiscit ne bude izvršen. Ista komisija utvrdiće način sprovođenja
plebiscita u Sarskoj oblasti.. Međunarodna komisija će isto tako odrediti dan
kada će se izvršiti plebiscit; međutim taj dan mora biti najkasnije do kraja
novembra.
Definitivno određivanje granica poverava se međunarodnoj
komisiji. Ova međunarodna komisija može, u izvesnim izuzetnim slučajevima,
predložiti da četiri sile — Nemačka, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska i
Italija odobre neznatna otstupanja od strogo etnografskog principa prilikom
utvrđivanja zona koje treba da budu predate bez plebiscita.
7) Predviđa se pravo opcije za one koji žele da se
presele u ustupljene oblasti, kao i za one koji žele da ih napuste. Opcija se
mora izvršiti u roku od šest meseci od dana potpisivanja ovog sporazuma. Nemačko-čehoslovačka
komisija će utvrditi detalje opcije, iznaći će mere da se olakša razmena
stanovništva i razjasniće na- čelna pitanja koja proisteknu iz te razmene.
8) Čehoslovačka vlada će u toku četiri nedelje od dana
zaključenja ovog sporazuma otpustiti iz vojske i policije sve sudetske Nemce
koji to žele. U istom roku čehoslovačka će vlada osloboditi sudetske Nemce koji
su uhapšeni zbog političkih prestupa.
Minhen, 29
septembra 1938 god.
HITLER, ED. DALADJE, MUSOLINI I NEVIL ČEMBERLEN
Dodatak
sporazumu
 |
| Nevil Čemberlen |
Vlada njegovog
veličanstva u Ujedinjenom Kraljevstvu i francuska vlada pridružile su se ovom
sporazumu imajući na umu da one i dalje ostaju pri predlozima koje sadrži § 6
englesko- francuskih predloga od 19 septembra o međunarodnim garantijama novih
granica čehoslovačke države protiv neizazvanog napada.
Čim bude uređeno
pitanje poljske i mađarske manjine u Čehoslovačkoj, Nemačka i Italija će sa
svoje strane pružiti Čehoslovačkoj garantije.
Minhen, 29
septembra 1938 god.
Dopunska
deklaracija
Šefovi vlada četiri
sile složili su se da će međunarodnu komisiju, predviđenu ovim sporazumom, sačinjavati
državni sekretar Ministarstva spolznih poslova Nemačke, engleski, francuski i
italijanski ambasadori, akreditovani u Berlinu, i jedan pretstavnik koga će
odrediti čehoslovačka vlada.
Minhen, 29 septembra 1938 god.
Dopunska deklaracija
Sva pitanja koja nastanu u vezi s predajom teritorije
spadaju u nadležnost međunarodne komisije.
Minhen 29 septembra 1938 god.
Dopunska deklaracija
Šefovi vlada četiri sile izjavljuju da će problem poljske
i mađarske manjine u čehoslovačkoj, ako za tri meseca ne bude rešen sporazumom
između zainteresovanih vlada, biti predmet daljeg pretresanja na idućem
savetovanju šefova vlada četiri sile koji ovde prisustvuju.
Minhen, 29 septembra 1938 god.
KORTOVA ZABELEŠKA O MINHENSKOM SAVETOVANJU
Kopija Poverljivo
ZABELEŠKA O
MINHENSKOM SAVETOVANJU
29 septembra
1938 god. 4 30 časova
 |
| Eduar Daladje , ministar narodne odbrane i potpredsednik ministarskog saveta Francuske 1936-37. |
Na dučeov predlog doneta je pre svega odluka da se
pretrese svaka pojedina tačka italijanskog predloga, koji je bio ujutru
dostavljen delegacijama. Najpre je bila jednoglasno primljena tačka 1 (početak
evakuacije 1. X.).
Po tačci 2 firer je izjavio da pitanje modaliteta, ako se
i po ovoj tačci postigne sporazum, neće izazvati velike teškoće. Njegov se
predlog svodi na to da se pre svega utvrde na mapi određene etape nemačke
okupacije, čije bi forme mogle docnije biti određene u komisiji, u kojoj će učestvovati
i češki predstavnik.
Predsednik vlade Čemberlen je izjavio da se slaže s
datumom završetka evakuacije nemačke oblasti koji je određen u tačci 2, naime
10 oktobra. Izrazio je, međutim, sumnju u mogućnost davanja garantija Nemačkoj
sve dotle dok ne sazna kakav će stav Čehoslovačka zauzeti po pitanju
evakuacije.
Definitivno određivanje granica poverava se međunarodnoj komisiji. Ova međunarodna komisija može, u izvesnim izuzetnim slučajevima, predložiti da četiri sile — Nemačka, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska i Italija odobre neznatna otstupanja od strogo etnografskog principa prilikom utvrđivanja zona koje treba da budu predate bez plebiscita
Po pitanju da li je za davanje garantije predviđene u
italijanskom predlogu potrebno prethodno zatražiti saglasnost Čehoslovačke, kao
što bi to, izgleda, želeo mister Čemberlen, Daladje je rekao da mu se ne čini
da je takva saglasnost neophodna. U svoje vreme on se u Engleskoj takođe u
principu složio sa ustupanjem čehoslovačke teritorije bez prethodnog pitanja čehoslovačke
vlade, i pored postojanja francusko-češkog pakta; on i danas zastupa gledište
da ono što je jednom obećano mora biti i ispunjeno. Prigovor Čehoslovačke, koji
je spomenut za vreme diskusije, da se evakuacija može izvršiti tek kada budu
završena nova utvrđenja na češkoj teritoriji, Daladje je takođe odbio. pozivajući
se na englesko-francusku garantiju. Zato evakuacija čisto nemačke oblasti može
biti završena brzo; do teškoće će doći samo onde gde ima izdvojenih jezičkph
ostrvca. U takvim reonima smatra celishodnim situaciju međunarodnu okupaciju od
engleskih, italijanskih i francuskih trupa. Sem toga, po njegovu mišljenju,
potrebno je kao dopunu Vilsonovom principu samoopredeljenja voditi računa o
geografskim, ekonomskim i političkim realnim faktorima. Uz to se u pogledu jezičkih
ostrvca može primeniti princip razmene stanovništva, koji se primenjuje u Grčkoj,
Turskoj, Bugarskoj i Poljskoj.
Predviđa se pravo opcije za one koji žele da se presele u ustupljene oblasti, kao i za one koji žele da ih napuste. Opcija se mora izvršiti u roku od šest meseci od dana potpisivanja ovog sporazuma. Nemačko-čehoslovačka komisija će utvrditi detalje opcije, iznaći će mere da se olakša razmena stanovništva i razjasniće načelna pitanja koja proisteknu iz te razmene
Firer je rekao da se slaže da reone sa spornom
nacionalnom većinom ne okupiraju nemačke trupe, već da ih prvo okupiraju međunarodne
vojne jedinice. On je spreman da se pokaže velikodušnim po pitanju određivanja
granica teritorije ako bude primljena tačka 2. Njemu izgleda da je teza koju je
istakao g. Daladje da pri određivanju granica treba voditi računa i o
geografskim, ekonomskim i političkim momentima opasna, jer je to ona ista teza
kojoj čehoslovačka država duguje za svoj postanak 1918 godine. Tada je bila
stvorena formacija sposobna za život u ekonomskom, a nesposobna u nacionalnom
pogledu. Sem toga, lakše je ukloniti teškoće ekonomskog karaktera nego
nacionalne, utoliko pre što Čehoslovačka, koja ne pretstavlja naciju sa starom
kulturom, ne može asimilirati nemačko stanovništvo.
Čehoslovačka vlada će u toku četiri nedelje od dana zaključenja ovog sporazuma otpustiti iz vojske i policije sve sudetske Nemce koji to žele. U istom roku čehoslovačka će vlada osloboditi sudetske Nemce koji su uhapšeni zbog političkih prestupa
Posle dugog pretresanja različitog značenja reči
"garantija" u Engleskoj i na kontinentu redakcionoj komisiji je
povereno ponovno formulisanje ove tačke. Posle dužeg pretresanja ova komisija
je izradila uvod, koji se nalazi u tekstu ugovora, i ponovo formulisala tačku
2.
Od tog trenutka pregovori su dobili formu pretresanja
pojedikih pitanja, te su s kartom u ruci bile određene zone koje se imaju
evakuisati i reoni u kojima treba da se izvrši plebiscit. U toku pregovora
Daladje je predložio da se izvrši razmena veće zone na šleskoj granici s pretežno
nemačkim stanovništvom, u kojoj ima čeških utvrđenja, za odgovarajuće češke
teritorije u Bohemskoj Šumi, napominjući pri tom da postojanje čeških utvrđenja
nije jedini osnov za ovaj predlog. On ga podnosi vodeći takođe računa i o
političkim odnosima i psihološkim momentima.
Kada je otišao na konferenciju, ostali smo nasamo s g. Guetkinom. Obojica smo mu ponovo detaljno objasnili potrebu da se plan revidira. Najznačajniji je bio njegov odgovor g. Mastniu da britanska delegacija odobrava nemački plan. Kada je ponovo pomenuo teškoće u pregovorima s Hitlerom, rekao sam mu da sve to u stvari zavisi od čvrstine dveju zapadnih velikih sila, na što mi je Guetkin vrlo ozbiljno izjavio: "Ako vi ovo ne primite, onda ćete uređivati svoje stvari s Nemačkom potpuno sami. Možda će se Francuzi ljubaznije izraziti, ali vas uveravam da oni dele naše gledište. I oni će se takođe povući..."
Firer je odbio ovaj predlog, pozivajući se na nemački
karakter pomenute oblasti, ali posle dužih pregovora pristao je da primi
formulaciju o izmeni granica koja je uneta u tekst ugovora (vidi tačku 6
Minhenskog sporazuma).
Daladje se na ovom srdačno zahvalio fireru i izjavio da će
mu primanje ove formulacije znatno olakšati pozicije u Francuskoj. Po povratku
u Francusku on će reći da je firer učinio ovaj gest iz lične pažnje prema njemu
(Daladjeu).
Kao rezultat pojedinih razgovora između šefova vlada
postignut je sporazum u nizu tačaka, koje je zatim definitivno formulisala
redakciona komisija četiri sile uz učešće pravnih savetnika delegacija, i koje
su prvi put pročitane oko 10 časova uveče. Definitivni tekst ugovora bio je
gotov u 11 časova i od 11 do 12 časova izvršeno je njegovo potpisivanje na četiri
jezika. Istovremeno bile su primljene: dopunska deklaracija o rešenju problema
poljskih i mađarskih manjina na osnovu Musolinijeva predloga; dalje, dopunski
sporazum o garantiji novih granica češke države; dopunska deklaracija prema
kojoj sva pitanja, koja se budu pojavila u vezi s predajom teritorije, spadaju
u nadležnost međunarodne komisije koja treba da se osnuje, kao i još jedna
dopunska deklaracija o sastavu međunarodne komisije u Berlinu.
U zaključku firer je zahvalio stranim državnicima za
prihvatanje njegova poziva na savetovanje četvorice u Minhenu, kao i za njihove
napore za postizanje povoljnih rezultata pregovora. Nemački narod, kao i drugi
zainteresovani narodi pozdraviće ovaj rezultat s ogromnom radošću, i zahvalnost
koju on u ovom trenutku izražava istovremeno je i zahvalnost u ime nemačkog
naroda.
Čemberlen je odgovorio u ime stranih državnika i pridružio
se firerovim zaključcima da će zainteresovani narodi sa zadovoljstvom primiti
minhensko rešenje. On je sem toga podvukao značaj sporazuma za dalji razvoj
evropske politike.
Potpisao: ERIH KORT
ZABELEŠKA HUBERTA MASARŽIKA O KONFERENCIJI ČETIRI VELIKE SILE U MINHENU 29 SEPTEMBRA 1938 god.
Naš avion krenuo je iz Ruzina u 3 časa po podne 29.
septembra 1938 god. Posle 1 časa i 20 minuta bili smo u Minhenu. Na aerodromu
priređen nam je doček određen za ličnosti sumnjive s gledišta policije. U
policiskom automobilu, u pratnji saradnika gestapoa, odvezli su nas u hotel
"Regina" gde je bila smeštena i engleska delegacija. Pošto je
konferencija već bila u punom toku, bilo nam je teško da se povežemo s rukovodećim
članovima francuske ili engleske delegacije; pa ipak pozvali smo telefonom prvo
g. Roša, a zatim g. Ešton-Guetkina. Ovaj mi je rekao da bi hteo odmah da
razgovara sa mnom u hotelu.
Prvi sastanak s njim imao sam u 7 časova uveče. G.
Guetkin je bio vrlo nervozan i škrt na rečima. Iz njegovih opreznih primedbi
razumeo sam da je neki plan, čiju sadržinu g. Guetkin zasada nije mogao da mi
saopšti, već skoro gotov i da je ovaj plan mnogo gori od englesko-francuskog
predloga. Na našoj crvenoj mapi objasnio sam mu sve naše zaista životne
interese i on je pokazao izvesno razumevanje po pitanju Moravskog koridora, ma
da je potpuno ignorisao druge strane problema.
Po njegovim rečima, konferencija treba da se završi
najkasnije sutra, u subotu. Dosad je bilo reči jedino o Čehoslovačkoj i ni o čem
drugom. Skrenuo sam mu pažnju na posledice takvog plana s gledišta unutrašnje
politike, privrede i finansija. On je odgovorio da ja nemam pojma kako je teška
situacija za zapadne sile i kako je teško voditi pregovore s Hitlerom. Zatim je
g. Guetkin otišao na konferenciju, obećavši da ćemo biti pozvani već za vreme
prvog odmora.
U 10 časova uveče g. Guetkin je pozvao d-ra Mastnia i
mene kod ser Horacija Vilsona, koji nam je u prisustvu g. Guetkina i prema
jasno izraženoj želji g. Čemberlena u glavnim crtama objasnio novi plan i
predao nam kartu na kojoj su obeležene oblasti koje će biti odmah okupirane. Na
moje prigovore on je dva puta potpuno jasno odgovorio da svojim izjavama ne može
ništa dodati. Nije poklonio nikakvu pažnju našim primedbama o ogromnom značaju
koji za nas imaju određeni krajevi i teritorije. Kada je otišao na
konferenciju, ostali smo nasamo s g. Guetkinom. Obojica smo mu ponovo detaljno
objasnili potrebu da se plan revidira. Najznačajniji je bio njegov odgovor g.
Mastniu da britanska delegacija odobrava nemački plan.
Kada je ponovo pomenuo teškoće u pregovorima s Hitlerom,
rekao sam mu da sve to u stvari zavisi od čvrstine dveju zapadnih velikih sila,
na što mi je Guetkin vrlo ozbiljno izjavio:
"Ako vi ovo ne primite, onda ćete uređivati svoje
stvari s Nemačkom potpuno sami. Možda će se Francuzi ljubaznije izraziti, ali
vas uveravam da oni dele naše gledište. I oni će se takođe povući..."
Objašnjeno nam je na prilično grub način, i to od — Francuza, da je to presuda bez prava na apelaciju i bez mogućnosti da se unesu ispravke. G. Čemberlen nije krio da je umoran. Pošto je tekst bio pročitan, predana nam je druga, nešto ispravljena karta. Pozdravili smo se i otišli. Čehoslovačka Republika u granicama od 1918 godine prestala je da postoji
U 1.30 časova po podne odveli su nas u dvoranu
konferencije, u kojoj su se okupili g. Nevil Čemberlen, g. Daladje, ser
Horacije Vilson, g. Leže, g. Guetkin, g. Mastni i ja. Vladala je mučna
atmosfera: čekalo se objavljivanje presude. Francuzi su bili očigledno zbunjeni
i, kako je izgledalo, svesni od kolikog je značaja ovaj događaj za ugled
Francuske. G. Čemberlen je u kratkom uvodnom govoru pomenuo sporazum koji je
malopre zaključen i dao g. Mastniu tekst sporazuma da ga pročita. Prilikom čitanja
teksta mi smo u nekoliko slučajeva molili za objašnjenje. Tako sam ja molio g.
Ležea i Vilsona da ml izvole objasniti reči „preponderantly German character“ u
čl. 4. G. Leže nije ništa rekao o procentualnoj srazmeri, već je samo kazao da
je to — pitanje o većinama koje se proračunavaju prema predlozima koje smo
primili. G. Čemberlen je isto tako potvrdio da se radi samo o izvršenju plana
koji smo već primili. Kada smo došli na čl. 6, pitao sam g. Ležea da li treba
da gledamo u njemu klauzulu o zaštiti naših životnih interesa, kao što nam je
to bilo obećano u njihovim prvim predlozima. G. Leže je odgovorio:
"Da", ali da to može biti samo u malom obimu i da će ovo pitanje ući
u nadležnost međunarodne komisije. Dr Mastni je pitao g. Čemberlena da li će čehoslovački
član komisije imati isto pravo glasa kao i ostali članovi, na što je Čemberlen
odgovorio potvrdno. Na pitanje da li će se u plebiscitnoj zoni nalaziti međunarodne
ili britanske oružane snage, dobili smo odgovor da se ovo pitanje još pretresa,
ali da će možda učestvovati i italijanske i belgiske trupe.
Dok je g. Mastni razgovarao s Čemberlenom o manje značajnim
pitanjima (Čemberlen je pri tom neprestano zevao i nije odavao ni najmanje
znakove zbunjenosti), upitao sam g.
Daladjea i Ležea da li od naše vlade očekuju neku deklaraciju ili odgovor na
predloženi nam sporazum. G. Daladje, koji je očigledno bio zbunjen, nije
odgovorio ništa, dok je g. Leže odgovorio da četiri državnika ne raspolažu s
dovoljno vremena i jasno izjavio da nikakav odgovor od nas ne očekuju, da
smatraju da je plan primljen i da naša vlada mora još danas, najdalje do 5 časova
ujutru, da uputi svoga predstavnika u Berlin na sednicu međunarodne komisije. A
zatim je rekao da čehoslovački činovnik, koga ćemo mi poslati, mora biti u
Berlinu u subotu da bi se odredile pojedinosti o evakuaciji prve zone.
Atmosfera je postajala sve mučnija za sve prisutne.
Objašnjeno nam je na prilično grub način, i to od —
Francuza, da je to presuda bez prava na apelaciju i bez mogućnosti da se unesu
ispravke.
G. Čemberlen nije krio da je umoran. Pošto je tekst bio
pročitan, predana nam je druga, nešto ispravljena karta. Pozdravili smo se i
otišli. Čehoslovačka Republika u granicama od 1918 godine prestala je da postoji.
U predsoblju razgovarao sam još s g. Rošom koji me je pitao kakva će biti
reakcija u našoj domovini. Odgovorio sam kratko da ne isključujem ni najgore i
da treba biti spreman na najozbiljnije događaje.
(U narednom broju: Predaja minhenskih zahteva - razgovori u zoru)
Нема коментара:
Постави коментар