TAKO JE POČEO DRUGI SVETSKI RAT: Iz tajnih arhiva nemačkog MIP (13)

Evropa kapitulirala pred Hitlerom!?

Piše: Vladan Dinić

Dnevni SVEDOK on-li u više nastavaka obelodanjuje dokumenta i materijala iz arhiva Ministarstva spoljnih poslova Nemačke (1937.-1938.) uoči Drugog svetskog rata...

x x x x x

PREDAJA MINHENSKIH ZAHTEVA NEMAČKOG OTPRAVNIKA POSLOVA U PRAGU HENKEA ČEHOSLOVAČKOM MINISTRU SPOLJNIH POSLOVA KROFTI
PROTOKOL O PREDAJI NEMAČKE NOTIFIKACIJE MINHENSKIH ODLUKA

30. IX. 1938 god. u 5 časova ujutru nemačka misija telefonski je saopštila molbu otpravnika poslova da ga g. ministar Krofta primi do 6 časova ujutru da bi g. ministru saopštio odluku minhenske konferencije četiri velike sile. On je došao u 6.15 časova i g. ministar je zabeležio o njegovoj poseti sledeće:

"Henke mi je predao minhensku odluku zajedno s pismom u kome se naš pretstavnik poziva u Berlin danas u 17 časova. On je rekao da će kartu dostaviti engleska misija. Nije mu bilo povereno da učini ma kakve dopune uz pismo. Napomenuo je samo da, po njegovu mišljenju, nema nikakve razlike između Berhtesgadena i Godesberga."

Za to vreme u ministarstvo su došli poslanik Krno sa d-rom Čermakom i poslanik Smutni. Ministar Krofta razgovarao je telefonom s predsednikom vlade generalom Sirovim, dok je predsednika republike obavestio poslanik Smutni. Predsednik republike pozvao je za 9.30 časova lidere političkih partija. Ministarski savet sastao se u Kolovratskom dvorcu, a docnije — zajedno sa sedam političara, s pretstavnicima političkih partija i generalima — kod g. predsednika republike.

Francuski, engleski i italijanski poslanik obratili su se do podne poslaniku Krnu s molbom da budu primljeni od ministra Krofte da od njega čuju vladino rešenje. Hteli su da saznaju rešenje do 12 časova. Međutim, pošto se ministar vratio od pretsednika republike tek u 12 časova, poslanici su mogli da budu primljeni tek u 12.30 časova. Ušli su kod ministra svi zajedno i on im je rekao:

Izjavljujem u ime predsednika republike i u ime vlade da se pokoravamo odlukama donetim u Minhenu bez nas i protiv nas... Ja neću da kritikujem, ali za nas je to katastrofa koju nismo zaslužili. Mi se pokoravamo i trudićemo se da svome narodu obezbedimo miran život. Ne znam da li će vaše zemlje izvući koristi iz ove odluke, donete u Minhenu, ali mi u svakom slučaju nismo poslednji. Posle nas istu sudbinu doživeće i drugi."

"Izjavljujem u ime pretsednika republike i u ime vlade da se pokoravamo odlukama donetim u Minhenu bez nas i protiv nas. Naše gledište biće vam pismeno izloženo. U ovom trenutku nemam šta da dodam. Hoću samo da vam skrenem pažnju da je potrebno ubediti nemačku vladu da kampanja, koja se protiv nas vodi u štampi i preko radija već nekoliko nedelja, mora biti sada obustavljena, jer će u protivnom biti onemogućeno mirno izvršenje programa primljenog u Minhenu."

Poslanik de Lakroa nije krio da se slaže s izjavom ministra da je odluka doneta "protiv nas" i saopštio je da Daladje izražava povodom toga "ses vifs regrets" (svoje duboko žaljenje). Njutn je izjavio da je Čemberlen tobože učinio za nas sve što je mogao. Franzoni nije ništa rekao. Ministar je ovako završio razgovor:

"Ja neću da kritikujem, ali za nas je to katastrofa koju nismo zaslužili. Mi se pokoravamo i trudićemo se da svome narodu obezbedimo miran život. Ne znam da li će vaše zemlje izvući koristi iz ove odluke, donete u Minhenu, ali mi u svakom slučaju nismo poslednji. Posle nas istu sudbinu doživeće i drugi."

30. septembra 1938. g.

ENGLESKO-NEMAČKA DEKLARACIJA ZAJEDNIČKA DEKLARACIJA ADOLFA HITLERA I NEVILA ČEMBERLENA

Minhen. 30. IX. 38 god.

Firer i rajhskancelar i predsednik vlade Velike Britanije posle današnjeg razgovora objavili su sledeću zajedničku deklaraciju:

"Nastavili smo danas razgovore i jednodušno došli do uverenja da je pitanje nemačko-engleskih odnosa od prvorazrednog značaja za obe zemlje i za Evropu. Mi smatramo da je sporazum koji je potpisan sinoć i nemačko-engleski pomorski sporazum simbol želje naših dvaju naroda da nikada više ne ratuju jedan protiv drugog. Mi smo čvrsto rešeni da i druga pitanja, koja se tiču naših dveju zemalja, pretresamo uz pomoć konsultovanja i da ubuduće nastojimo da uklanjamo sve eventualne uzroke nesuglasica i tako doprinesemo obezbeđenju mira u Evropi

ADOLF HITLER, NEVIL ČEMBERLEN

KAJTELOVO PISMO VAJCZEKERU
VRHOVNA KOMANDA ORUŽANIH SNAGA

Br. 2576/38 P o v. L.Ia.

Berlin, W 35

10 oktobra 1938 god.

Poverljivo

Ministarstvu spoljnih poslova Berlin

G. državnom sekretaru d-ru Vajczekeru lično

Sadržaj: Situacija u Iglau.

Vrhovna komanda oružanih snaga moli da se od češke vlade i međunarodne komisije zatraži da se odmah obezbedi dovoljna zaštita za Nemce koji žive u Brnu i Iglau, o čemu treba obavestiti pomenuta mesta.

Firer je sporazuman da se engleska legija, u slučaju da bude prebačena u Čehoslovačku, iskoristi za zaštitu Nemaca, naročito u Brnu i Iglau.

Ako situacija u Brnu i Iglau dobije preteći karakter za Nemce koji tamo žive, treba računati s tim da će firer izdati naređenje da nemačke trupe odmah umarširaju u te krajeve.

Načelnik štaba vrhovne komande oružanih snaga

Potp.: KAJTEL

Uz ovo dodajem da smo jutros u Pragu već preduzeli odgovarajuće korake. Da bih pretresao ovu stvar, nameravam uskoro da razgovaram neposredno s generalom Kajtelom.

Da se dostavi gospodinu rajhsministru

Berlin, 10 oktobra 1938 god.

TELEFONOGRAM DRŽAVNOM SEKRETARU VAJCZEKERU IZ GODESBERGA

Telefonogram iz Goldesberga

Primljeno u 16.45 čas.

Polit. I br. 1198

Poverljivo

Ernst Vajceker

REFERAT ZA G. DRŽAVNOG SEKRETARA

Za vreme razgovora s g. rajhsministrom spoljnih poslova u Godesbergu 11. oktobra firer je doneo sledeća rešenja:

1. Od Nemačke neće biti postavljeni zahtevi za vršenje plebiscita u bilo kojim drugim krajevima Čehoslovačke.

2.  U pogledu međunarodne komisije osnovna tendencija u daljem radu treba da bude borba za to da ova međunarodna komisija što pre siđe s pozornice i ustupi mesto neposrednim dvostranim pregovorima s Čehoslovačkom.

3. Definitivno određivanje granica od međunarodne komisije mora da usledi što pre. Određivanje faktičkih granica na licu mesta treba zatim da bude prepušteno isključivo nemačko-češkoj pograničnoj komisiji.

4. Međunarodna komisija treba da donese rešenje da sva pitanja u vezi s opcijom budu neposredno regulisana između Nemačke i Čehoslovačke.

(Odgovarajuća tela treba da prouče pitanje da li se iz Beča mogu iseliti 27.000 Jevreja — čeških državljana)

5. Treba nastojati da se od Čeha dobije pristanak za izgradnju autostrade koja bi išla paralelno s prugom Breslava—Cvitau—Brno—Beč, s isto- vremenom internacionalizacijom ove pruge. Česima za ovo treba da bude ponuđena istovetna povlastica u pogledu internacionalizacije železničke pruge koja preseca poluostrvo Cvitau, i u isto vreme da im se da pravo na izgradnju autostrade. Ambasador Riter treba na odgovarajući način da ispita teren u ekonomskoj komisiji.

6. Treba na svaki način braniti gledište Nemačke u pogledu predaje materijalnog dela državnih i javnih preduzeća u oblastima pripojenim Nemačkoj, kao i vraćanja odnetog materijala.

7. Treba odmah u početku najenergičnije izjaviti: ne može biti nikakve sumnje da će Nemačka ikada preuzeti ma i jedan deo čeških državnih dugova, jer je Čehoslovačka učinila te dugove u svrhu borbe protiv Nemačke.

8. Što se tiče pitanja Moravske Ostrave i Vitkovica, državni sekretar treba da pozove poljskog ambasadora i da mu izjavi sledeće:

Nemačka nema interesa za Oderberg, ali je zainteresovana u Moravskoj Ostravi i Vitkovicama. Pitanje da li će Moravska Ostrava i Vitkovice ostati u granicama Češke zavisi od daljeg razvoja događaja. Ako budućnost ovih oblasti bude izneta na razmatranje, onda ćemo tražiti plebiscit pod međunarodnom kontrolom.

9. Što se tiče pitanja Presburga, potrebno je zasada u principu biti krajnje rezervisan i najdetaljnije proučiti sva pitanja u vezi s ovim problemom. Ako nam se Mađari obrate sa svojim pretenzijama na Presburg, trebalo bi im izjaviti sledeće:

a) Nemačka načelno posmatra sa simpatijama mađarske zahteve upućene Čehoslovačkoj;

b) firer je više puta izjavljivao da Nemačka može da se lati oružja jedino za nemačke interese;

v) firer je pozvao u Oberzalcberg predsednika vlade i ministra spoljnih poslova Mađarske i savetovao im da malo energičnije istupaju u zaštitu svoje stvari. Međutim u narednim kritičnim danima Mađari nisu ništa preduzeli. Time se i objašnjava činjenica da se oni danas nalaze u teškoj diplomatskoj situaciji;

g) što se tiče sadašnjih češko-mađarskih pregovora, treba se držati gledišta da Mađarska mora da dobije oblasti u kojima nesumnjivo preovlađuje mađarsko stanovništvo, jer ni Nemačka nije uspostavljala strategiske, već jedino nacionalne granice;

d) u slučaju da dođe do ma kakvih razmimoilaženja, treba da bude izvršen plebiscit pod međunarodnom kontrolom.

10. Radi lične informacije državnog sekretara.

Ako Mađarska objavi mobilizaciju, nemamo nameru da Mađarima pravimo teškoće i da im dajemo savete da budu umereni.

Godesberg, 12 oktobra 1938 god.

FRANCUSKO-NEMACKA DEKLARACIJA

Joahim Ribentrop

Žorž Bone

G. Žorž Bone, ministar spoljnih poslova Francuske Republike, i g. Joahim Ribentrop, ministar spoljnih poslova Nemačkog Rajha, radeći u ime i po nalogu svojih vlada, na sastanku u Parizu 6 decembra 1938 god. sporazumeli su se u sledećem:

1. Francuska vlada i nemačha vlada potpuno dele mišljenje da mirni i dobri susedski odnosi između Francuske i Nemačke predstavljaju jedan od bitnih elemenata za učvršćenje situacije u Evropi i održanje opšteg mira. Zato će obe vlade uložiti sve napore za obezbeđenje razvoja odnosa između svojih zemalja u ovom pravcu.

2. Obe vlade konstatuju da između njihovih zemalja nema više nerešenih teritorijalnih pitanja i svečano priznaju kao definitivnu granicu između njihovih zemalja onu koja danas postoji.

3. Obe vlade su odlučile, ukoliko to ne zadire u njihove specijalne odnose s drugim državama, da održavaju uzajamni kontakt po svim pitanjima koja interesuju obe zemlje, i da se uzajamno konsultuju u slučaju da dalji razvoj ovih pitanja dovede do međunarodnog zapleta.

Potvrđujući gornje, pretstavnici obeju vlada potpisali su ovu Deklaraciju, koja odmah stupa na snagu.

Rađeno u dva primerka, na nemačkom i francuskom jeziku, u Parizu 6 decembra 1938 god.

Potpisali: ŽORŽ BONE

JOAHIM FON RIBENTROP

PROTOKOL RAZGOVORA ČEHOSLOVAČKOG MINISTRA SPOLJNIH POSLOVA HVALKOVSKOG S ENGLESKIM POSLANIKOM U PRAGU NJUTNOM

MINISTARSTVO SPOLJNIH POSLOVA Poverljivo

KABINET ŠMINISTRA

Br. 4265/38 od 10. XII. 1938 god.

RAZGOVOR G. MINISTRA HVALKOVSKOG S ENGLESKIM POSLANIKOM NJUTNOM

(Na češkom) Ovaj dokument Nemci su zaplenili u arhivama Ministarstva spoljnih poslova Čehoslovačke i prevela na nemački. Uprava arhiva MSP SSSR raspolaže nemačkim prevodom koji se nalazi u antima bivšeg MSP Nemačke, primeedba redakcije).

Poslanik je došao g. ministru s notom (depešom) u kojoj je bilo izloženo englesko gledište na našu cirkularnu depešu kojom je praška vlada skretala pažnju na činjenicu da smo izvršili minhenski dopunski protokol, što pretstavlja preduslov za garantiju granica. Prema uputstvima svoje vlade poslanik je saopštio da bi engleska vlada u svakom slučaju bila zahvalna kada bismo mi sami izložili svoje gledište po pitanju garantije, a naročito kada bismo objasnili kako zamišljamo tu garantiju. Engleski državnici razgovarali su u Parizu o pitanju opšte garantije, ali se nisu sporazumeli.

(Na engleskom).

"Nastavili smo danas razgovore i jednodušno došli do uverenja da je pitanje nemačko-engleskih odnosa od prvorazrednog značaja za obe zemlje i za Evropu. Mi smatramo da je sporazum koji je potpisan sinoć i nemačko-engleski pomorski sporazum simbol želje naših dvaju naroda da nikada više ne ratuju jedan protiv drugog. Mi smo čvrsto rešeni da i druga pitanja, koja se tiču naših dveju zemalja, pretresamo uz pomoć konsultovanja i da ubuduće nastojimo da uklanjamo sve eventualne uzroke nesuglasica i tako doprinesemo obezbeđenju mira u Evropi", Adolf HITLER, Nevil ČEMBERLEN

Engleska je zamišljala neku vrstu opšte garantije država koje su bile zastupljene u Minhenu. Englezi ne pristaju da daju takvu garantiju koju ne bi mogli da ostvare i bili bi veoma zahvalni ako bi saznali na kakvu garantiju misli Prag. Iz Berlina su saznali da Nemačka i Italija predviđaju samostalno davanje garantije. To bi, naravno, palo jako teško Englezima, koji bi rado poduprli želju praške vlade da doprinese saradnji četiri velike sile, jer se Engleska boji da će sile osovine onemogućiti saradnju zemalja Zapadne i Centralne Evrope. Englezi ne bi mogli da pruže ma kakvu efikasnu garantiju protiv centralnih sila, ali oni bi bili spremni da dadu garantiju ako bi se od četiri države bar tri izjasnile u korist Čehoslovačke. Engleska ni u kom slučaju ne želi da daje individualnu garantiju; ona želi da je da samo zajedno s dvema drugim velikim silama (trima od njih četiri), jer Englezi ne žele da dovedu sebe u situaciju sličnu onoj u kojoj se našla Fran- cuska u oktobru ove godine.

Čehoslovački ministar je odgovorio:

1. Ma kakva forma garantije dobro bi došla; ukoliko ona bude šira, utoliko bolje.

2. Mi bismo želeli da imamo tu garantiju što pre.

3. Odgovarajući na Njutnovo pitanje o eventualnoj garantiji drugih država, sem onih koje su učestvovale u Minhenu, ministar je izjavio da čehoslovačka vlada još nije proučavala ovu mogućnost, ali da će ovo pitanje biti proučeno odmah čim minhenske države prema uzajamnom sporazumu regulišu pitanje garantije.

(Na češkom). U toku daljeg razgovora engleski poslanik je nekoliko puta uporno podvlačio mogućnost da se Čehoslovačka zadovolji garantijom samo Nemačke, koja je po njegovu mišljenju najvažnija, jer je u Pragu, po svoj prilici, dobro poznato da Engleska nerado daje garantije u onim slučajevima kada to neposredno ne zadire u britanske interese, a pogotovu u onim slučajevima kada ona, kao što je to sada, ima osnova da sumnja da će nam njena garantija biti od koristi.

(U sledećem broju: Čemberlen u neprilici)